Источник

Стр. 224

источпик

Бр 10

може бити покрета, а ако је та сила несвјесна, мора бити и покрет несвјестан. И покрет је свагда сам по себи несвјестан, шега може примјетити и растумачмти само разумна сила. Природа се сва креће, па ипак нигдје покрет сам себе не разазнаје, већ само у духу, јер га дух примјећује, разликује од мировања. Покрет дакле не може бити мисао, он само шу прати, а сам остаје увијек само покрет. „Кад бисмо ми били у стању, да психички механизам, којега рад прати душевне процесе, прогледимо у цијелом њнховом склопу, он (т. ј. исихички механизам) би остао само низ покрета, на којнма се не би примјетило никаква трага од онога, што они (покрети) психички значе" 1 ). Покрет у нервним кончићима или у мозгу добија свој импулз и садржину (т. ј. мисао, што је главно) од разумне силе, која га произвађа, а ту разумну силу ми називамо душом; мисао је њеи рад. Нервне струје не могу протумачити нити мисли, нити осјета, а још мање их могу произвести" 2 ), већ само кореспондирају с њима. Сада долазимо на сам постанак покрета. Може ли покрет у материји сам по себи постати, другим ријечима може ли мисао, а с њом и душевни живот резултирати директно пз матернје? Је ли покрет (кретања) својство материје? Материјалисте сами не могу дефинисати. шта је материја. То је њима нешто пипљиво (из неиипљивих атома постају помоћу атракционе снаге, која је у њима, молекули и од њих тијела!!) Дубље се не може продријети у појам и суштину материје. Њу не можемо дефинисати, према томе не познајемо ни суштине њене. Но пошто се о њој освједочавамо, пошто је видимо и осјећамо, можемо се увјерити и о њеним неким својствима. По самом материјалистичком начелу ми не смијемо њој подметати нити претпостављати у ње својства, која не видимо, јер бисмо та својства морали примати на вјеру, коју материјализам најодлучније одбацује. Тако би било, кад бисмо материји приписивали својство кретања, а тако исто и својство мировања. Кад посматрамо материју, увјерићемо се, д,а она мирује и да се креће. Које је дакле њено својство, да ли мировање или кретање ? Ако материја мирује она ће вјечито мировати, до год је нека снага не покрене. Сама у себи нема спонтанеитета, т. ј, нема моћи, да се сама покрене. Исто тако ако је материја у кретању, она ће се увијек кретати, до год је нека сметња (снла) не задржи. 3 ) Иетина њено вјечито мировлње, ако се не покрене, тумачи се неком снагом отпора (уЈ8 тегПае), дакле је у њој нека снага (репулзивна), која кад је материјин отпор једанпут савладан, опет ради у вјечитом кретању? ! ). Л^ипсИ;: ,,Уог1е8ип^еп . . стр. 509. 2 ). Е. Низсћке: „8сћа(1е1, Шгп ипс1 8ее1е . . . и стр. 162. 3 ). Вг. Н. Шпс1: „БеЉ иш1 8ее1е" I. стп. 24.