Источник

у / * Стр. 274

ИСТОЧИИК

Бр. 12

Још је Цицерон казао: РГе1;а8 е4 ји«1Ша ег^а Веов. Заиста Господо, живот без религије, без њезине свјетлости, без њезине наде, не има смисла, не има никакве сврхе. Вез религије нестаје среће. јер не има сигурности, да ће дуго потрајати. Ако се сва уживања свршују са овим животом, човјек је заиста несретан, а несрећа доводи до очајања. Кад не би било будућности иза гроба, ништа нам не би могло олакшати муке овога живота; ништа нам неби дало снаге и утјехе, да их подносимо. Како да без религије нађемо мира у срцу, савјести и духу нашем ? Не, не! Без ње не има мира у срцу нашем, у савјести нашој, у духу нашем! Не има мира у срцу, јер човјек који се удал>ио од Бога, удара сам на се. Нитајте учењаке, јели изучавање људске знаности могло заситити жеђ духа њихова. Питајте оне, који имају у том искуства. Питајте оне, који теже за славом ! Без религије не има мира у савјести, јер зла и покварена воља не може без казне нарушавати реда, јер је свако кажњиво дјело као једна карика у ланцу гриже савјести. Без религије не има мира у духу нашем, јер без ње дух је увијек у неизвјесности, те мора лутати од сумње до сумње све до руба гроба, који затвара страшне тајне безбожника. И то господо доказује потребу религије, та сумња и неизвјесност нашег духа и тјескоба наше душе. Погледајте човјека, који је јуче ушао у свијет са сумњом: Да ли има Бога. Та сумња диже се у њему, мучи га и обузима све његово биће. Јучер је сумњао о Богу, данас већ сумња о основаности своје сумње, сумња сам о себи. На сваком кораку диже се у њему то пријетеће питање и осјећа у души својој неку чудновату горчину, неки страшни глас, види неку вјечност без свјетлости, гледа у небо и говори: „ Можда". ТТТ то внше гони од себе то питање, све више му се причује глас: Бог! Христос! Дугиа! Не разумијевајући те ријечи затвара уши скоје, да их не чује; не знајућ ријешити то питање, одаје се знаности, ироучава материју и онда се очитује у дивним дјелима генија, ал' његова дјела не откривају ништа. Ако хокегп да му говориш о Богу, он може одговорити: Ја сам адвокат, учишељ, прогресор, лијечпик , ја се тима стварима не бавим, пуштите ме на миру. Ал' ои је човјек. Зна ли он откуд долази, зна ли куда иде, зна ли како живи ?