Источник

Бр. 13

ИСТОЧНИК

Стр. 303

облак пријестут твоје, и гријехе твоје као маглу, говори Господ (Ие. гл. 44. сг. 22.), из чега елиједи, да су наши гријеси записани у стану небесном. Одврати лице своје од гријеха мојих, моли пророк (Пс. 51. ст. 9.) из чега слиједи, да Бог пред собом држи наша безакоња. Поврати се Госиоде! моли се Мојсије (Пс. 90 ст. 13.) из чега слиједи, да нас гријеси удаљују од Бога. Гријеси наши свједоче на нас, тужи се Исаија (гл. 59. ст, 12.) из чега слиједи, да нас они осуђују пред судом божјега правосуђа. Ко ми је згријешио, онога Ну инбртатч иа књиге своје , говори Господ, (Исх. 32 с. 33.) из чега слиједи, да се ми због гријеха својих бришемо из књиге живота. Бијасте мртви за ирестуиљења и гријехе своје пише Апостол (Еф. II. с. 1.), из чега елиједи, да је гријех такова болест душе, која јој смрт наноси. Човјек смртним гријехом удаљује се од Бога, а Бог је бескрајно добро, из чега слиједи, да је удаљавати се од Бога бескрајно зло. Као што је Бог врховно добро, тако је гријех врховно зло. Казне и биједе нијесу истинито зло, — јер ми у њима много добра примамо. Мало је у њима зла, прво по тому, што оне зависе од врхов. нога блага т. ј. од Бога, од кога никако зло произићи не може, друго што су оне биле у врховном благу т. ј. Христу, а врховно благо не може имати никако учешћа у злу ; треће, што нас оне приводе к врховном благу т. ј. животу вјечном, јер Христос страдањем кннд; ко мдкК (кок>, тлкш и нллп, подокд п-ћ жногилт (корк.ин книти ко цдјктнЈ кож11 (Дј. 14. ст. 22). — Шта је дакле врховно зло ? Гријех, пошто нас он удаљује од врховнога добра; јер колико се приближујеш Богу, толико се удаљујеш од гријехова, и напротив, колико се приближујеш гријеху, толико се удаљујеш од Бога. Сад према тому, колика је моћ спасоноснога покајања, кад нас оно од гријеха удаљује и к Богу приводи?! Заиста, толико је велики гријех, колико је велики Онај, Кога ми гријехом вријеђамо, а Кога ни небо ни земља не могу обухватити. На исти начин и покајање је толико велико^ колико је велики Онај, Којему се ми покајањем обраћамо. Кад окривљује грјешника савјест, коју је он оскврнио, Творац, Кога је он расрдио 5 осуђење, које је он заслужио за пријеступе; ствар, коју он није хтио на добро употријебити и ђаво чијем се мамљењу он покорио, а покајање га избавља од свијех тијех осуда, ето колико је оно спасоносно ?! ЕГохитај дакле, похитај тому, толиких болести спасоносноме лијеку. Ако се ти при смрти покајеш, тада не остављаш ти гријехе, већ гријеси остављају тебе. Да ли је могуће, осим разбојника на крсту наћи такога, који би на самој смрти примио истинито покајање? Рлкотл^т, т(к^ ктмрждлкАтг ^т-к говори Јаков Лавану, мени је већ сада вријеме старати се за свој дом ; исто тако и теби, кад си толико вријеме служио свијету и животу, не треба ли почети старати се и за душу своју. Тијело сваки дан умножава ваше гријехе, покајање је дужно очистити нас сваки дан Духом Светијем од њих. Умро је Христос, да би у нама умро гријех, а ми пак желимо, да би у срцима нашим пребивало и царствовало оно, ради чије је смрти сам Син Божји умро. Христова благодат не улази у човјечије срце, ако јој Јован Кретитељ не отвори у њега путе покајањем. Бог не излијева уље милосрђа, осим само у суд жалошћу скрушен. Господ прво скрушеношћу умртвљава, да по том оживи Утјешитељем Духом. Он прво великом жалошћу спушћа до крајности, да изведе отуд силом благодати. Илија је чуо најприје дух велик и крјепак, који разорава горе, по тому трус, а по трусу огањ и најпошље гласљ хлада тонка. На исти начин и прије кушањч божје љубави долази страх, а прије утјехе жалост. Бог не ће твојијех рана исцијелити, прије него што му их изјавиш и