Источник

Бр. 13

ИСТОЧНИК

Стр. 297

извина и то, што се његовијем владањем „саблажњују нерасудно". „Слабост онијех, који се саблажњују, није доста за наше оправдање ; та слабост баш и служи за нашу осуду. Јер чим смо ми чистији од саблажњивих дјела, тијем би више требало штедити, слабе" 1 ). „Чим си ти снажнији, тијем је оправдаиије да подржаваш слабијега. Јер јаки треба да буде јак не само за себе него п за друге ... Јер сваки од нас одговара за спасење ближњега. За то нам је и заповијеђено, да не тражимо својега, него оно што је ближњега" (I. Кор. X. 24.) 2 ) Зато је и Навле заповједио, да се помаже свакоме, а саблазнио се по немоћи 3 ); и сам је поступао у животу према томе правилу. Тако, ма да су се „веома лудо и нерасудно" у његово вријеме некоји са= блажњавали једењем меса и пићем вина, ипак је ап. Павле, гледећи само на једно, на спасење ближњега, дао завјет не јести меса и не пити вина (Рим. XIV. 21.). И шта ја говорим, наставља Ј. Златоусти, о слабости браће? И о Јудејима и о незнабопгцииа заповијел,а он бринути се исто тако: „не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Гр* цима, ни цркви божјој" (I. Кор 8. 32.) 4 ). Уклањајући из свога живота све, што може служити као саблазан за вјерне, бринући се о одржању свога доброга имена, пастир не смије пренебрегнути ни лажне гласове, који шкоде његовом добром имену. „Треба, говори Ј. Златоусти, у самом почетку пресјећи рђаве сумње, увјерити тужитеље, и непропуштити ништа, што би уништило рђав глас" 5 ). „Предстојник с кротошћу мора одговарати на све оптужбе... Он мора чинити све, да би уништио сумње ма биле оче лажне, неразумне, без икаквог разлога. Треба не само стати на пут лажном гласу, него издаље још прозирати, уништавати узроке, из којих може настати, и не чекати, да се већ створи, и да се на^е у устима народа. Тада није лако уништити га, него веома тешко, чак може бити немогуће; а уз то и не без штете, јер ће већ бити штете по народ" 6 )_ Као примјер у томе одношају може служити ап. Павле, који је бринући се о своме добром имену, хтио прије умријети, него ли изгубити добро мишљење о себи: „боље ми је умријети, пего ли да ми хвалу моју ко уништи" 7 ). Ако је блажени Павле, бојећи се да га уненици не осумњиче у грабл>ивости, допустио, да и други располажу с новцима, „да ма ко вели, не покуди за ово обиље у коме ми служимо (II. Кор УТП. 20), како онда ми нијесмо дужни учинити све, да би уништили рђава подозрења" 8 ). ..

1 ) *) 3 ) Бес. на на разне елуч.

4 ) О свештенству.

6 ) Шс1.

6 ) Бес. на разне сл.

7 ) О свегатенству.

8 ) Шс1ет.