Источник

Бр. 14

ИСТОЧНИК

Стр 323

Говор ученицима при свршетку школске године*). (О познавању себе и разрачуњивању са собом и дјелима својима). — јеромонах Владимир Боберић, катихета велике гимназије. Драги моји ученици! У православној хришћанској науци о моралу у дијелу, гдје се говори о дужностима хришћанина према себи, налази се међу опћима дужност познавања себе. Познавање себе велика је дужноот човјека, који је у прошлости био, у садашњости живи, и нада се и тежи будућности. Хоћемо ли, да нам будућност буде лијепа и сјајна, морамо се у садашњости из прошлога учити и васпитати за будућност. А да би ово могло бити успјешно, морамо тежити, да правилно познамо себе, какви смо били и какви смо сад, јер познавање себе почетак је мудрости и темељ моралу. Још у старом вијеку тражило се од људи познавање себе као важно правило моралности. А начело : ГубЗч аехигбу толико је пуно филозофије и морала, да Цицерон не може да схвати, е је ту изреку човјек могао изговорити, него му се вјеројатнијим чини, да ју је_ људима открио сам делфијски бог. А што је то познавање себе у хришћанском смислу ? То је тежња хришћанина, да правилно позна. за што је од Бога створен и зашто одређен, да позна своју природу, жеље и тежње, морално стање своје и хришћанске дужности. А да би се ово постигло, треба много пута испитивати своје жеље и способности, рад и живот, упоређивати их са морглним законом и вољом Божјом, уједно и са дјелима и животом моралних људи, да се према овоме човјек и даље вјеџба према добру, а од зла да се чува. Кад би човјек правилно и по чистој, непомућеној савјести својој познавао себе и оцјењивао дјела своја, мање би било гријешења: Јгад би смо о себи расуђивали, не би с.чо осуђени били , говори Коринћанима ап. Павле (I. Кор. 11, 31). Но није довољно, да човјек само себе испитује, своје жеље, мисли и дјела, само своју савјест. Јер често су човјечје жеље гријех, мисли нечисте, а савјест често хоће да ласка и попушта, да ућутка у човјеку моралну свијест, много пута хоће савјест и гријех да одобрава, а каткада се и не буни против гријеха. За то да човјек правилно себе позна, потребно је да дозна, шта о њему и дјелима његовијем мисле и говоре и други људи. Јер самољубље, којим многи обневиди, не да нам често, да махне и недостатке своје увидимо, дочим их други људи јасно опажају.

*) Говорена о благодарењу у св. оаборној цркви 10. јуна о. г. у Сарајеву.