Источник

/ / Стр. 336

источник

Бр. 14

Апсолвирани слушаоци православног богословског факултета снсучилишта у Черновици. Државне саипондиите јереј Симеон Станипшћ из Лијевна, Симо Погквић из Лијевна и Љубомир Симић из Д, Тузле добили су свршетком 1900./1901. школ. г. апсолуторну свједоџбу православног богословског факултета черновичког свеучилитта. С. Стапишић је уједно и други дрзкавни испит положио. Цариградска патријаршија. Прелаз из егзархата у патријаршију. Грчки лист „Неологос" доноси вијест из Солуна, да су се становници трију бугарских села, који су до сада потпадали под егзархат, обратили тамошњем манаетиру са изјавом, да ее желе повратити у крило свете православне патријарашке цркве. Ушљед тога замолили су, да им се у њихова села изашЂу свештеници. Митрополит Амвросије послао им је једног архимандрита, једног проповједника и три свештеника, који су у дотичним црквнма одслужили на свечан начин прву литурђију по обредима св. право -лавне патријарашке цркве. У карловачкој митрополији. | '{• Никанор Иоповић, епископ Темпш варски. 183 1.—1901. | Преосвешт. епископ Никанор преминуо је напрасном смрћу 22. Јула о. г. у Јутро у 4 сахата у својој резиденцији у Темишвару. По свршетку ишназије слушао је правне науке у Будимпешти, а као свршен богослов био је 1861./2. професор срем. карловачке вел. гимназије. До 1881. бијаше парохом у Бачинци (у Сријему) и од тога доба, па до 1890. у Чуругу. Оставши удов ступи у монашки чин, гд]е је брзо напредовао, јер га већ 1891. год. видимо као настојатеља манастира Шишатовца односно Беочина. Год. 1891. буде као протосинђел синодално изабран за епископа темишварског. Управљао је епархијом преко девет година. Год. 1895. разболио се опасно, тако да му је живот само ампутацијом ноге спасен. — Покојни преосвештени Ник.шор бијаше још као парох посланик на нар. цркв. саборима у Карловци на засједању 1872., 1874. и 1879. када је и за члана саборског одбора изабрат. Био је човјек даровит и образован, благе нарави и концилијантан, љубљен и уважаван, а имађаше и пјесничкога дара. Његове архипастирске посланице пуне су полета и сазидавања. Бог му дао рајско насеље и вјечна му успомена била ! 100-годигањи номен у славу рада нокојиог архимандрита Јована Рајића. У суботу 14. јула одржан је у цркви манастира Ковиља 100-годишњи свечанн парастос у спомен пок. архим. Јована Рајића. На парастосу чинодјејствовао је преосвешт. госп. епископ бачки Митрофан ул асистенцију многих свештенака обојега реда. Лијеп и исцрпан говор о животу и раду покојникову држао је познати наш књижевник впреч. г. протојереј Димитрије Руварац. Нека је оцу српске историје и заслужном књижевнику архим. Јовану Рајићу вјечан спомен и слава! „Источник" излази два пута и то половином и крајем мјесеца. Цијена је листу на цијелу годину 4 фор. или 8 круна, а на пола године 2 фор. или 4 круне; за стране земље на цијелу годину 5 фор. или 10 круна, а на пола године 2.50 фор. или 5 круна. Учитељима основних школа и ђацима даваће се лист у пола цијене. Претплата се шаље администрацији листа у Сарајево, а рукописи уредништву у Рељево код Сарајева. Рукописи се не враћају.

Прва ерпека штампарија Риете Ј. Савића и друга у Сарајеву.