Источник

Бр 14

ИОТОЧНИК

•Јтр. 335

канор. Не зна се ипак тачно, гдје је било сједиште овијех митрополита, Могуће да је било у манастиру Милешеви, но у три књиге штампане у манастиру Милешеви : псалтир, молитвеник и псалтир од г. 1557., нр говори се ништа о овоме. Крајем XVI. вијека опажају се у Херцеговини два митрополита. Један је столовао у источној половини, гдје су манастири Милешева, Вранштица, Морача, светотроички манастир код Плевал.а п Дубочица, а други у западној половини у Требињу. Тако на пр. митрополит Лонгин (1615.—1643.), који је био у источном дијелу Херпеговине, назива се митрополитв полвхерцеговскш ћирБ Лонгинв. Назив „захумски" наилазимо први пут 1639., којим именом се те годиае назива требињски митрополит Василије. Доста података скупио је арх. И. Руварац и о Хаџи Симеону ЈБубибратићу, који је најприје био владика у Требињу до 1681., 1682. а премјештен био из Требиња на митрополију Биоградску, на којој је остао до 1690. Не хотећи с патријархом Арсенијем Чарнојевићем прећи у Угарску, спусти се у Боку-Которску, проживјевши ондје још коју годину. Послије њега дошао је на митрополитску столицу Саватије, из племена Руђић из Пиве, а преставио се 1716. За^ његова времена разорише Млечићи под водством кавалира Јована Буровића тврди манастир Требиње (1694.), а калуђери његови склонише се у Приморје крај града Ерцег Нови, саградивши ондје ман. Савину. Занвмљиво је, да се почетком Х\ 7 ПГ. вијека јављају напоредо два митрополита у Херце^овини: у Требињу Нектарије Зотовић, познат са својих путовања у Русију ради милостиње, и Ђерасим у источној половини Херцеговине. Арх. Руварац истиче као ауријозум, да се он потписује као захумски мптрополит, пошто је на тај наслов имао права само митрополит требињски. Источни дијелови (Никшићи, Морача, Тара и Пива) нијесу били у Захумљу или Хуму већ у старом Подгорју, одакле излази да писци XVII. вијека нијесу у то вријеме знали, гдје је била хумска земља. О митрополитима захумским и херцеговачким у XVIII. вијеку скупиојеИ. Руварац података о Мелентију, Арсенију, Аксентију I., Филотију, Аксентију II. и Стефану Требињцу. Са укидањем српске патријаршије у Пећи, настадоше крупне. промјене и у митрополији херцеговачкој, пошто митронолпт Стефан би одстрањен, а на његово мјесто постављен Грк Антим. Од тога доба сједају на столицу херцеговачких митрополита Грци и Бугари. Овијем перијодом завротава се и студија ученога архимандрита, који нас је овом расправом много задужио, само бисмо јоште могли пожељети, да вам је на крају расправе, ради лакшега прегледа, представио шематичким путем ред ступања овијех хумских епископа и херцеговачких митрополита. Р—ћ.

Кратак преглед црквеноншолског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Високопреосвеште.ни госиодим АЕ, и Митроиолит Николај завргаио је своје лијечење у купатилу, те се 31. јула вратио у своју резиденцију. Високоиреосвегчлени госиодин АЕ. и Митроиолит Серафим приспио је овијех дана у купатило Илиџе ради лијечења.