Источник

Стр. 334

ИСТОЧПИК

Бр. 14

Има људл, који су при посматрању ту^их опачина врло осјетљиве савјести, али у животу и опћењу с другим људима исте варају, закидају, р^аву робу под добру продају, са каматима кајишаре и сиротињу угњетавају, и све то себи праштају говорећи: неноља не познаје закона; сваки је себи најпречи; сваки себи најволи; то су мала закидања у трговини, која нијесу забрањена и која се морају допустити. (Наставиће се.)

КњиЉевне оцјене и прикази. 0 хумским епископима и митрополитима до године 1766. Написао архимандрит Иларијон Руварац. У Мостару, 1901. Издавачка књижарница и штампарско-умјетнички завод Иахера и Кисића. 8°. Стр. 31. У еедмом броју „Источника" од о. г. имали смо прилике да прозборимо коју о врсно] расправи арх. И. Руварца: „Рашки епископи и митрополити". Сада нам се ево и опет пружа прилика, да обратимо пажњу наших читалаца на другу расправу заслужнога историка, која је по методу у истраживаљу и прикупљању грађе слична оној првој, а по вриједности ни најмање не заостаје за њом. Но расправа ова, оштампана из шематизма херцеговачко-захумске митрополије, више ће опет привућп пажњу нашега круга читалаца, пошто су у њој прикупљени помени и записи о хумским епископима и херцеговачким митрополитима. Излишно је скоро и напомињати, да је учени архимандрит пчелињом марљивошћу прикупио и најнезнатнији запис, који се тиче херцеговачко-захумске митрополије. Расправа ова по обиму није велика и она се даде брзо прочитати, но онај, који разумије послове овакве врсте схватиће, колико је и труда и времена утрошено у прикупљању ове разбацане грађе, са чијом израдом смо ево сада добили чврсту подлогу за историју херцеговачко-захумске митрополије. Расправу започиње писац најстаријом биљешком о Хуму и његову кнезу Михајлу Вишевићу у Константина Порфирогенита, па онда се задржава на другој десетини XII. вијека, када је Стефан, син Немањин завладао Хумом. Организаторска радња св. Саве није испустила Хум из вида, пошто је том приликом на захумску земљу постављен епископ Иларије са столицом у Стону. Хумска столица била је угле^на међу осталим епископијама, јер некако послије Иларија или Методија видимо на њој Саву, потоњега српскога архиепископа Саву II., а бр.ата од тетке краља Уроша I. Врло је мало сачувано биљежмка о хумским епископима до времена цара Душана. Сјем пљеваљског поменика, у коме се поред Иларија спомин у епископи Методије, Неофит, Теодосије и Никола, пмамо спомена о Евстатију из времена краља Милутина, о познатом писцу житија Данилу, потоњем архиепископу и Стевану, из времена владавине криља Стефана Дечанског;>. Но већ за вријеме краља босанскога Твртка спомиње се митрополит у манастиру Милешеви, који је по Орбинију и крунисао Твртка I. за краља. Но већ нам обилније говоре записи о митрополитима херцеговачким у XVI. вијеку. Тако на пр. од 1508.—1513. спомиње се као митрополит херцеговачки Јован; 1531. спомиње се митрополит Марко, 1532. митрополит Максим, па за њим митрополит Ни-