Источник

Сгр. 326

источник

Вр. 14

млого измијенио, али обред самога вјенчања тијем више. Значајно је, што при вјенчању није било исиита, односно свештеник није питао заручене, да ли пристају на брак. Напротив има таковијех обреда, који су данас сасвијем ишчезли. Поред многобројних споменика нас Србе понајвише занимају два рукописна обреда, и то рукопис Софијски из ХШ. и Кипријановски из XIV. вијека. Први, што је поријеклом из сусједства српске цркве, адруги гаго му јеауктор, односно компилатор поријеклом Србин. *) Та два рукописа налазе се данас: први у Софији, а други у московској синодалној библиотеци. Софијски рукопис гласи овако: I. „Чин обручења дјевојке к мужу, царевима и другима." По свршевој божанственој служби стане архијереј (или јереј) у олтару и метне на десну страну трапезе два прстена: златан и гвозден, и то пошљедњи с десна, а први с лијева. Заручници стану пред свете двери. Архијереј у трипут прекрсти прстење, а ђакон отпочне јектенију: Л^иро/ичк Господб по/ М олњнса . 0 свкпине/ит*. лшјгк. 0 лшр^к всего /иирл. 0 архТепископ^к наше/ИТк (ит/лрЕк г к), скАШ,{нства, злст В плјн Т а, преЕК1клнкА, о д^кл^ЈР* Р ^кб его - 0 клагов^крнел^. 0 посовити. 0 рав8 вожТк> (и , ИАрек г к) полжнашелп* и.ил и о сплс6нк1и еко. 0 подати ил4л чада вт* на/и-кстк« родб и вса ПрОШЖКА аже кт*. спдсжкно. 0 изкдкитиса. злствпи. иресват8н>. Док ђакон ова прошења говори, дотле архијереј тајно чита молитву: Коже в^кчнкш совравт*. Бо том: /Иир г к вск/иг. Главк! ндша . И другу молитву тајно: Господи Еоже наш-к окр8чивк1 сев^к азк 1 чн 8|« церков-к д-кв$ пречист8к> влагослови и сек> окрбченкЈе сов^к к8пи и ст ^раии рака скод си в г к лжр-к и в г к единои /ИК1сли ако лшлостивтч и челов^кколмкецт*. Иза овр молитве узме архијереј златан прстен и даје га мужу а гвозден невјести; тада они сами мијењају прстење, ухвате се за десну руку и одлазе испред двери. [Данас је ово другчије. Прстење се даје уз изговарање ријечи: ©кр!5чаетсА рак г к. КожТи .,.., не -мијењају га сами обручени, него један од свједока (кум), обручени се не ухвате за деснице, а послије самога обручења чита се још молитва Господн Боже нангк, отрок8 патрјар^а Лвраалм ... и говори сугуба јектенија.] Ако се обручени желе одмах и вјеччати, одлазе на сред храма. Пред њима се носи кадионица, а поје се 127. псалом. Обишавши храм врате се пред свете двери и пуштају једно другом руке.

*) Кипријан — поријеклом Србин — бијаше прво митроиолит галички, а по том цијеле Русије. Управљао је црквом од 1381.—1383. и 1390.—1406.