Источник

Сгр. 422

коме је право предсједнигатва имао папа или његов заступник, није се могло одржати спрам грађе, какву нам нружају акта. Еписгсоп Хефеле дијели према томе спол.ашње и унутрашње предсједаишгв >. Ојо чија је задаћа била спол.ашње во^ење послова и одржавање реда, припадало је лајику, царским комесарима, но они не имађаху право гласа. Битно пак руковање текућим пословима и одлука у теолошким спорним питањима припадало је легатима. Но ово није тачно, пошто Халкидовска акта јаено ноказују, да је право предсједништва искључиво имао цар или његови комесари. Па и тај дио пословника полази са аналогије римскога сената. Као што ондЈе предсједава рппсера или конзул, тако и овдје цар или комесари. Као они тако и ови стављају на гласање предлоге не пуштајуки се сами у гласање. Заступници римске столице немају права предсједништва, него важну повластицу да за увијек рпто 1осо гласају 1 ). Они врше дакле право једнога рппсера веиаШв-а. При томе се папа толико мало сматра за предсједника, да његови легати морају тражити ријеч од комесара 2 ). И цар и комесари врше своје президијално право врло енергично. Када скуи при појави каквога омрзнутога нрелата подигпе галаму и вику, добија опомену и укор, којом приликом комесари изјављују, да су такви простачки узвици (вхботјов^ огџохглм) недостојни епископа. Но комесари не ограничавају се само на одржавање реда, него учествују као што Хефеле суди „са много практичне умјетностн и богословске увиђавности и у самим распрама и преговорима" 3 ). Једном ријечју овн лајици дириговалн су на досад нечувен начнн духовним парламентом, те иасилним президирањем иостигоше оиакав резултат гласања, како је цар желио, а наиме: 1. Диоскор је био збачен, а тиме је било уништено александријско папско краљевство. 2. У споразуму са паиским легатима утаначена је била формула вјеровања, која је са толико антипатије иримљена на Истоку. Цар је дакле енергичном иитервенцијом успоставио јединство вјере, а уједно осигурао у својој држави у црквеним стварима државној власти врховни надзор. Овај

') Упр. Не{е1е, СопсШеп$ге8с1исћ1е 2, 403. Када папа .Таи вели аа своје легаге: У1Се теа опепЈаП ргаеве(1егип{, то значи „оии аауаеше прво мјесто", а не ,они предсједаваху". Исто тако каже се и у 1,дћег (Иигпиа стр. 97. СопсШит т Са1сће(1оиа .... си1 аро.ч^оНсиз рара Јјво рег 1е^а1о8 е1 ујсапоз ргеСиИ и на стр. 100.: СопсШит ип№ег8а1е ^иоЈ 1ауеп(:е (1ео е( уо(;шп . . . (1отт1 Сош1ап'т1 с1етеп(;ег 1тр1еп1е, 1П игће ге$ра ео рге81(1еп(;е се1ећга1ит еа1, с.и! аров4оНсае гесог^аИотз А<*аЉо рара рег и^аЈоа виоз е1 ге8ропза1е8 рге1ип. Овдје се сасма јасно разлакује цар као предсједаик, а папа као ргтсерв вепаЈиа.

а ) Ово се н. пр. саема јасно види при почетку XVI. сједнице.

3 ) Карактеристична је за оцјену колико ХеФеле има смисла аа истину, она нота [ср сг1. 2, 447, 3) гдје вели: По свој прилици да су царски комесари, који овдје а и у расправама цоказују миого ирактичма смисла и теолошке увнђавности, цримили савјеге од папских легата". Но ово се потпуно противи љегову извођењу на стр. 403 када вели „у унутрашњествари (синодске) нису се мијешали". По он при иазкљивом читању аката не може а да не види евиденцију самих чињеница. Његова нретиоставка, да су легити били тајни савјетници комесара, некако је неагодан покушај, да се доведе у хармонију н.егова георија са овим исказом.