Источник

Ј5р. 18 МСФОЧЈШК Стр. 4-21

а постепено ишчаурио се он, као прави свјетовни господар Египта 1 ), поред кога је царски посланик био само сјенка без икаква значаја. Три прелата, колико даровита толико и емјела у избору средстава: Теофил, Кирил и Диоскор створише ово источно папство, а није много фалило, а да Египат не преобразе у црквену држаку. Помоћу духовних државних парламената и Синода, чије предсједништво просто приграбише себи, полазило им је за руком да своје ривале у престоници збацују са патријаранткога трона. И када Диоскор на другом сабору у Ефесу би извикан за васељенског патријарха 2 ) изгледаше заиста, да је примат пренешен на првосвештеника Нилскога града 3 ). Том приликом чинило се као да ће се политички идеали доцнијега латинскога Запада остварити на Истоку и да ће црква потчинити државу. Но развој овај спријечише два једнако интересована фактора ; римски папа и источно-рнмски цар. У чувеној својој догматичној посланици Ф лавијану (ер18*о1а с!о§таИса а(1 Иалчапит) ступио је Лав Велики у врло оштру опреку са Александринцима и традиционалном теологијом Истока. Исто тако енергично поступаше и политичар цар Маркијан, који је са свјесном конзеквенцијом и8водио програм да јако оснажену јерархију потпуно потчини државној власти. Циљ овај постигао је он на Халкидонском Синоду, који би сазван њиме и његовим западним колегом у споразуму са Лавом. Овај васељенски сабор је епохалан за одногаај цркве према држави на Истоку. Тај сабор уједно је и први о коме су се сачувала опширна акта, помоћу којих добивамо јасчу слику о карактеру таквога духовнога парламента, пошто су оба синода Ефеска, о којима такођер имамо аката, текла без реда и у приличној хуци буци. Из аката и преговора Халкидонскога сабора видимо, да је пословник за н>' просто позајмљен од римског сената 4 ). Ред сједшпта потпуно одговара сенаторском. Као што ондје засебно сједе соп»и1аге8, ргае!огп, аесћПсп и т. д., тако и на сабору за себе сједе први патријарси, па митрополити и напоков епископи. Ако су евентуално присутни и игумапи, морају стојати и немају право гласања. Прије свега од велике је важности толико спорно питање о предсједништву. Раније мишљење по 2 ) ! 0 КбрЛХо; еуЗ-ро^оЗ-есЈ етсс тују етссахотсг^ арусхштероу ©еофсХоо тсартјХб-Е 1 «' хас гс ехес^оо •(] ел-Јахотсгј 'АлгЕауЗргсас тсара т% кратиа); та^еак у.атаооуаатебес^ тфу ттраујштоп* 1Ха[Ве тгју &руЈС'- босга^ УП. 7, упор. 11. и 13. 'Оресгт*]с; бе хас тгротероу [хеу циав: тг/; биуаатеЕау тту етисЈхбттшу, бтс ттартдроОуто лоХо ттјс г^ооасас; та>у ех растЛешЈ аруесу тетау;1е7(Ј)7 [хаХсата бе бтс хас етсоптеоесу аотоо бсатотсоаес? КорсАХо; ГјЗооАгто. г ) Маз! 6, 856. а ) Како за ово тако и за даље упор. клаеично излагање А. Харнака По^теп^езсћ^сћЈе 2' 348 и даље. 4 ) Упор. Г. X. Кипк, 1)1е ВегиЈип^ <1ег бкит.ешзсћеп аупоДеп (Зез А11егШит8 т Кдгсћеп^езсћ. Аћћапс11. п. ТЈп^еге. 1, 39 и даље.