Источник

Стр. 416

источпик

Г.р. 18

не може да себи јасно представи ту бесмртност. Те бојазни се човјек не може ослободити, ма да Спиноца у својој етици каже: „Слободан човјек на све ирије мисли него на смрт и његова се мудрост састоји не у посматрању смрти, већ у посматрању живота" (IV. 67) 1 ). Та бојазаи долази отуда, што је човјек научио да живот иосматра само у тијелу, а кад ово умре, онда пред његовим очима умире и живот 2 ). Неки хоће да тај природии страх човјеков од смрти употребе као доказ против бесмртности душине. Прогледимо ли мотиве томе страху видјећемо, да он (страх) ни у колико не говори против бесмртности. Зашто се човјек боји смрти? — Боји се због мука. Ми видимо, да се самртници мање више муче, а не можемо да појмимо и нећемо да схватимо, да човјек овај свијет оставља у агонији. Као што не знамо, кад се рађамо, исто тако не знамо за себе и кад умиремо. Но при свем том оно несвјесно трзање тијела на смрти утјече на човјека, те се боји тога. У умирању видимо врло велику операцију, трудан подвиг, који сваки човјек мора претрпјети — и тога се плашимо. А пошто је и овакав живот на земљи, мада га сматрамо тешким, ипак бољи од потпуног уништења, то човјек својим страхом од смрти исказује да би волио, да живи вјечно. Кад човјек чује какву радосну вијест, он обично сумња у њу и ако је увјерен, да је оно што је чуо могуће; неће одмах да вјерује, неће да се преаагли, да се не би послије разочарао. Тако је и са бесмртношћу. Човјек вјерује у њу, али се ипак као побојава, да се не би преварио. Очигледно је, да страх од смрти не може бити доказом против бесмртности. Јер чега се човјек има плашити, ако му са смрћу предстоји потпуно уништење? — Ничега. Страх од смрти нам напротив може послужити као доказ за бесмртност, јер се ту јавља ирактички разум, који пита: шта ће бити са мном, ако заиста постоји бесмртност? Ту човјек овако резонира: ако нема бесмртности, истрпјећу оно неколико минута на самрти, као што су прије мене истрпјели сви људи, али ако је душа бесмртна, тада ћу морати одговарати за своја дјела. Многим би људима била потпуна смрт, т. ј. потпуно уништење тјелесном смрћу много пријатније, него бесмртност, јер би се тако уништили и њихови гријеси и одговорност за њих. Бесмртности се боји човјек само из своје спекулације и многи људи негирају души бесмртност једино тога ради, да тим себе умире, јер се на свијету може много комотппје живјети без идеје о бесмртности. ') Вг. Н. 8сћпе1с1ег; ,,1>1е ТЈп«1ег1>1Је11ке1181<1ее . . стр. 741. 2 ) Г)г. Ј. Еппетоаег: „ТЈг.чршгзо- ип<1 ЛУеаеп г!ег шепасћПсћеп 8ее1е' ; стр. 128. сЈ. Сг. ТеЈсћтиИег: ,,ТЈ1>ег <Ие 1'11б1ег1>НсћкеЈ.1 с1ег 8ее1е" стр. 9—11.