Источник

Бр 18

ИСТОЧПИК

Стр. 417

ТТТ то се тиче филозофије и њеног одношаја према бесмртноети и она није сва на једној страни. С једне стране бесмртност брани, а с друге иориче. Од прннх почетака развића филозофије па све до наших дана питање о бесмртностн у филозофији је неријешен проблем. Погријешили би, кад бисмо упрезали сву филозофију у одбрану бесмртности. Исто тако се може наћи славних људи, који су били протнв бесмртности, као и оних, који су за њу. Као одлнчне представнике учења о бесмртности навешћемо у старој филозофији Сократа; у новијој Бакона Веруламског (у пантеистичком смислу), Декарта (његов доказ: со^о, ег§чз зит), БеЉш12-а („Здрава филозофија и откривење сагласно уче иетину, да је душа без дијелова, духовна и проста и да зато не пропада; заиста! душа је супстанција по својој природи је она бесмртна" 8у»1еша ШеоЊ^Јсаш 1 ). Мепс1е188оћп-а (његов „Федон"), шта више у бесмртност је вјеровао и песимистични Волтер и противннк му оптимиста Русо, а у најновијој филозофији се истичу: Кант, ЈакоТн, бсћеШп^, Негћаг!;, и др. Противници бесмртности душине, или бар бесмртности у оном емислу, у ком се она обично узима (индивидуа), јесу од старих Аристотел, а од нових Спиноца, отац пантеизма, који у учењу о супетанцијама припада универзалистама и као такав пориче личну бесмртност; Поске, Не^е! (њему је бесмртна само „мисао"), мада су неки његови ученици покушавали, да измире његову филозофију са бесмртношћу (међу њима се особито истиче Сгое«сће1, којега дјело, у тој намјери састављено, више пута цитнрасмо у овој расправи), затим 8сћ1е1егшасћег, који вели, да је бесмртност не у вјечности, већ у томе, што се човјек сззнаје истовјетним у сваком моменту са неизмјерношћу, па песимистични 8сћорепћаиег. који сматра душу за функцију великог мозга 2 ). (Платона једни убрајају мсфу бранитеље бесмртиости, дочим га други сматрају за пропагатора бесмртности „идеје"). Цијела пантеистичка школа се одликује порицањем индивидуалне бесмртности сматрајући цијелу природу као Бога, дакле и као бесмртну. С једне и друге стране су дакле славни људи, који су свој живот посветили науци и цијели свој вијек провели у њој. Но тај раздор међу филозофима никако не слаби доказе о бесмртности. Зато што ти докази немогу да убједе Не^ећа или Спиноцу, не значи, да су они слаби, већ да ти људи добијају из својих система посебан по-

') ])г. 1 ј . воћпеМег: , ; 1)1е Цпз^егШсћкеИжЗее . . ." стр. 752. а ) Шопенхауерова се система оснава на његову учењу о вољи. Воља је једино апсолутно биће [јјјп^ ап Н1сћј. по томе је само воља бесмртна, а друго ништа на свијегу [иа ни сам свијет] и не постоји, осим с једне стране као објективација воље, а с друге као наша представа (идеализам, који је у науку у овом правцу увео Кант).