Источник

Стр. 418

јам о души и бесмртности. Спиноцу поред његова паитеизма не може увјерити никакав доказ у бесмртност, јер он на основу своје системе има посебан поглед на тај предмет. (Наставиће се).

Одношај дрЉаве према цркви у Византији.*) — од проф дра Хајнриха Гелцера — превео др. Јован Радонић. [Нови Сад.] Хришћанска је држава као и античка ујединила у личности монарха Јгарепит и васег(1о1!ат. Већ је Константин, равноапостолпи, потпуно појимао ово од старина наслеђено царско право. Тако пише он великоме Атанасију: „Вудући да знаш моју вољу, то дозволи свима слободан приступ, који хоће у цркву да ступе. Јер ако дознам, да си некојима сметао да припадају цркви, или да си им забранио улазак, послаћу одмах једнога чиновника, који ће те на моју заповјест ски» нути и отправити на друго мјесто" Ј ). Црква пак признавала је ово право надзора као старо римско нашљеђе без икаква околишења и са неком извјесном наивношћу. Када је велики Донат узвикнуо: „Од куда да се цар мијеша у црквене послове?" одговорио му је Григорије са епископском достојанственошћу : „Апостол Павле учи: Молите се за краљеве и старјешине, да би смо могли с њима у миру и у слози живјети. Није држава у цркви, него је црква у држави, а наиме у римској држави, коју Христос у Пјесми над Пјесмама назива Ливаном, са ријечима: „ Дођи избрана моја невјесто, дођи са Ливана, а то ће рећи : из римске државе, гдје су светиње, чистота и дјевичанство којих пема код варварских народа, а све када би их и било, не би имали ондје никакве заштите" 2 ). *) У данашњем броју доносимо у иријеводу дра Јована Радонића интересну расправу: „Одношај државе према цркви у Визангији" од чувенога знаоца вивангијске црквене и политичгсе прошлости нроФ. дра Хајнриха Гелцера. Хајнрих Гелцер је сада проФесор на унизерзитету у Јени, а међу њемачким византолозима најчешће се сномин>е његово име поред знаменигог Карла Крумбахера творца чувене византијске историје књижевности. Трајну славу сгекао је Гелцер својим дјвлом : 8ех1и8 ЈиКиз АМсапш ип<1 (Ие ђугапитдсће Сћгопо<угар1пе. Значајне су му дал»е радње: Ешећи сапопит ер11оте ех БтпубН Те1таћагеп818 сћгопЈсо ре11!а. Оеог^и Сургп с1е8Спр1о огМз Котат. Важно му је дјело по цркву југословенских цркви: ТЈп^еДгиск^е ипс1 цу , ет$ > ћекапп^е В181ћитег^ег2б1сћТ8зе (1ег опеп1аП8сћеп Клгсће (Вуг. ХеИвсћпП I. II.), а од особитог је интереса његова кратка, али до сад најгачнија историја Византије у споменутој Крумбахеровој историји вивантијске књижевности. Надамо се да ће наши читаоци наћи довол»но поуке у овој интересној расправи Гелцеровој. Нр Урвд Ј ) АШапаз. аро1о&. с1га Апапоз с. 59. 2 ) В. ОрШ. М11еу III 3, Гаврилу Обеспену, епископу орлеанском не сви/)е се »ве ријечи , те се труди да вјештим излагањем умањи њихов 8начај. Н>егово излагање види у М^пе Ра1;го1. Х јн 1:. XI. 999 СБ. Наш цитат побија и Грпсара у дјелу му СгезсМсћ^е Котз ипс1 с!ег Рарз1е 1, 27(5 када тврди: „Како се Христос на вјештачким споменицима иредставља као највиши судија, то је он као законодавац признат у јавном животу. Противнн гласови разабиру св счмо онда, када је ушл>ед тренутних ваблуда и незнања поремећен мир између обје власти, и када је заслијепљеност царских владалаца, као што је случај са Валенсом или прије њега са Констацијем, потпомагала јерес"'. Али цезаропапистички непријатељи донатиста бљеште у сјају најчистије ортодоксије.