Источник

Вр. 18

источник

Стр. 419

Но када је Констанције, син великога Константина својски почео подуиирати јеретике, тада отпочеше ортодоксни егшскопи наглашавати самосталност цркве. Они се туже, да се помоћу царском непријатељима Христовим испуњава свака жеља. А када се против цчревих наредаба почеше позивати на каноне, добацује им ватрени владалац: „Оно, гато ја хоћу, то нека се сматра као канон", но епископи смјело одговарају, да он царство нема од себе, него га је добио од Бога ; савјетују му даље да не уништава цркву и да се римска државна власт ие пача у вођење црквених послова 1 ). Стари и у дворској служби осије^ели Хозије из Кордове пише цару: „Као што би се узурпатор твоје власти противио Божјој заповијести, тако пази и ти да не учиниш грдан гријех, грабећи власт црквену у своје руке. Нити ми имамо права да владамо на земл,и, нити имаш ти власти да све себи грабиш" 2 ). Овдје се дакле јасно дијели политичка власт од црквене, али овдје говори умјерењак, Но особито одлучно иступио је за слободу цркве св. Атанасије, који је за свога скоро по вјековнога понтификата био у борби и трвењу кад мање кад више са многобројним владарима, који су се измјењивали. 0 Констацију, који се позивао на свога оца, изјаснио се овако: „Он ради свим силама да Аријанце пусти у цркву; он је њихов старјешина, а остале шаље у изгнанство. . И зашто он, који тврди да се обзире на црквени канон, зашто дјела овамо све на супрот? Који је то канон, који дозвољава да се из палате бира епископ ? Или који канон налаже, да војници смију ступити у цркву ? Који канон допушта, да сот11е8 и неразумни ушкопљеници пресуђују у црквеним стварима и да својом наредбом објављују одлуке такозваних епископа? 3 ) или: „ако су епископи већ нешто закључили, шта има цар даље да одлучује? Ако пак цар смије пријетити, нашто онда епископи ? 1Сада је још каква одлука цркве добила царску потврду, или када је уопће закључак цркве достављен царскоме знању ? У прошлим временима одржани су многи синоди, али нити су Оци о овнм стварима с царем говорили, нити се цар силом мијешао у црквене прилнке" 4 ). Овдје се цару одриче право именовања епископа, а у црквеним стварима и у синодалним закључцима пориче се учашће државне власти. Но као што рекосмо, ово су ријечи , човјека, који је у неку руку ужнвао у тјерању опозиције према влади. Но чим је ступањем на престо ортодоксних владалаца наступио обрт, то је и свјетовни владалац важио у црквеним стварима као ') АШапаа. 1т(;, Апавогит с. 33. 34. 2 ) ва опом. мјеоту с. 44. 3 ) АШапаа ћш1. Апап. с. 51. 4 ) АШапав 1ТЈ. Агхап. с. 52.