Источник

Бр. 19

ИСТОЧИИК

Стр. 443

Запитајмо се сад, шта је тјелесна смрт? Јели смрт пропадање тијела? — Није, већ је само распадање. Тијело се распада на своје саставне дијелове, који се, невезани више животном снагом или душом спајају изме^у себе или са другим елементима на други начин, него што се спајају у живу тијелу. И уопће све, што се састоји из дијелова, што је сложено, не може увијек тако остати, већ на пошљетку мора свеза између појединих дијелова попустити и тијело се расиасти на своје саставне дијелове. Саставни дијелови нашег тијела јесу прости елементи, и они се даље не могу диј елити. Природне науке кажу, да ниједан атом не пропада, већ само узима други облик, јер се на други начин спаја. Човјек умре и његово се тијело раствара у воду (и друге елементе), вода у хидроген и оксиген, а ови, пошто су елементи, не могу се више дијелити, нити уништити, већ постоје и даље ступајући у свезу са другим елементима н. пр. у анорганској природи. Ни један дјелић материје не пропада, а природне науке кажу још, да се ни један атом не може ни насилно уништити. (То признајемо и ми, али додајемо: не може се уништити на природан начин; ако људима није пошло за руком, да материју униште, још не би био доказ, да се она не може уништити, јер човјеку много штошта није било могуће, што му је данас могуће; човјек не може материје уништити, али виша сила, која је атому дала биће зацијело му може то биће и одузети. Овдје није контрадикција, кад се каже, да Вог може неком бићу [материји] одузети биће, као што је напријед била, ]ер иста таква контрадикција би била изрека: свијет је постпо т. ј. од небића је постало биће; друкчије се биће свијета не може протумачити, осим кад иретпоставимо, да је оа постао). Запитамо ли се, зашто не може ниједног атома у природи нестати, добићемо одговор: зато што су атоми бића супстанције. Супстанција дакле не може пропасти, не може се уништити. Под уништењем ми обично разумијевамо смрт и ако смрт није потпуно уииштење већ само распадање на саставне дијелове. Душа као супстанција не подлежи смрти ни потпуном уништењу по природним силама. Смрти не подлежи с тога, што је она биће просто, без саставних дијелова, дакле не може се распадати на саставне дијелове. Потпуном уништењу пак не подлежи с тога, што је она биће, супстанција. Исто се тако неда замислити ни да ће човјек изгубити својих индивидуалних особина, да ће ее душа претворити у какво друго тијело. Јер кад би то био случај оиет бисмо у души морали претпоставити неке дијелове, који би се новима замијенили. Кад би се душа претворила у какво друго тијело, што би се опет могло догодити само