Источник

Стр. 440

Бр. 19

али да то не смије, јер то не би одговарало истини. Ми међутим тврдимо, да их баш може себи приписати, само не у свом обиму. Појмови „свезнање", '„свемогућство" јесу сложеии, композитаи иојмови; њихови прости иојмови јесу: знање, могућство, а те појмове, заиста човјек приписује себи. Између појмова „зиање" и „свезнање" јесте само градуелна разлика и човјек их према томе у извјесном стенену приписује себи. „Вјечност" је иојам прост, па га човјек на тај начин може себи приписати. „Весмртност и је исто тако прост појам,јер и ако је он етимолошкн композитан, т.ј.сложен ив „без" и „смртност", по значају је свом прост, јер означава само порицање смртности исто тако, као што је „ружан" негација појма „лијеп". Тако „премудрост" себи не можемо приписати, али мудрост на сваки начин, јер је од премудрости градуелно мања мудрост, коју човјек као мањи од Бога има у мањем степену него Вог. Човјек све више појмове може себи приписати у извјесном степену; неке појмове пак не приписује себи, а то су они, које је он стекао посматрајући нижа од себе бића. Нема дакле иојма, који неби био чоовјекова својина, који он неби могао себи присвојити. Оам појам „савршенство", један од највиших појмова, није такође туђ човјеку, већ основа његове душе, база и сврха цијелом његовом раду Како је ово с једие стране логично, а с друге занимљиво, увјерићемо се одмах, кад се обазремо и сравнимо с тим, што смо рекли Божија својства. Ми у Богу гледамо апсолутно савршено биће, које човјек умом својим ие може схватити. Кад би човјек Вога могао потпуно познати, Он му више не би био апсолутно савршен, Бог, већ њему раван. А пошто је „Вог" ипак такав појам, који спада у сферу наших спознаја (јер мора спадати у сферу наших спознаја већ ради тога, што га имамо), то морамо знати ма за неку његову битну биљегу. Те Нзегове битне биљеге јесу ЈБегова суштаствена својства свемогућство, самобитност, самосталност, вјечност, бескрајност, неизмјерност, свудаприсуство, премудрост, свезнање, благост, правосуђе и т. д. Та својства ми само Богу приписујемо. Но не бисмо их могли Вогу приписивати, да их сами немамо. Да их ми немамо, не бисмо имали о њима појма; само зато што су они у нама, ми знамо, да су они у Богу. Разумије се пак, да ми те појмове, та својства приписујемо Богу у највишем степену и само ЈБему једном, као најузвишенијем бићу. Себи их пак приписујемо у мањој мјери; ми их имамо онолико мање од Бога, уколико смо ми мањи од Њега. Али је тек истина, да их имамо. У томе је онај „образ" Божји, с којим смо ми створени т. ј. да имамо у малом степену она својства, која има у апсолутном смислу јадини Бог. Бог има премудрост, ми имамо мудрост, Бог има самобит-