Источник

Отр 410

ШТОЧИИК

5бр 20

се у подручју дотичне парохије течајем цијеле годиие, наведавши у том извјештају по имену, презимену, добу, досадатњој вјероисповијести и споду дотична лица, која су течајем године у православље преведена, као и она, која су можда из православља иступила уз навод вјероисповијести у коју су можда прешла. Од 1902. године почам има се сваки такови случај засебно одмах саопћити овамо, гдје ће се евиденција о овој ствари водити. Из консисторијске сједнице. У Бањалуци, 11./14. октобра 1901. Евгеније, митрополит. - Г I НЕЗЕАШГ^ШО. Дута и бесмртност. — Александар Живановић [Осијек.] (Наставак.) Увјерићемо се још на један начин, да је душа просто биће, те да се не може распасти или умријети. Неко биће може се распасти или умријети дјеловањем неке спољашње силе (рег ассМепб), или и без спољашње силе по својој природи (рег 8е). Камен се раснада н. пр. у прашину дјеловањем физикално-кемијских сила. Те силе, гдје год налазе сложена тијела, утјечу на њих тако, да их растварају. Нема ниједног природног сложеног бића, на које би те силе дјеловале, а да га не растворе. Цијела стијена се за извјесно вријеме сва издроби, а природњаци кажу и за нашу земаљску кору, да је и она постала под утјецајем физикално-кемијеких сила, које су тврде дијелове на земљи раствориле. То је растварање рег ассМепв, јер је оно дошло споља тако рећи случајно. Ако метнемо камен у сасвим празан простор, из кога смо извадили сав ваздух, он ће остати непромјењив, догод је у таквом простору. Узмимо за примјер душу, да видимо, хоће ли се она распасти, под утјецајем спољашњих снага. Она се неће распасти, јер не подлежи тим снагама. Она није биће материјално, да би могле оне силе које утјечу на материју, и на њу дјеловати. Она је биће иматеријално духовно, те као такво нема ништа заједничког са физикално-кемијским или другим природннм силама, које могу на материју дјеловати. Пошто пак она не потпада под те снаге, природно је, да је оне не могу раз. рушити. А и да потпада под њих, опет је неби могли разрушиги