Источник

Стр. 484

КСГОЧНИК

Бр. 21

је морално куд и камо нижи него интелектуално. И овдје нам је историја карактеристична иотврда. Цијела историја човјечанства је као нека позорница највећих грозота и моралних заблуда, на којој л.уди истребљују један другога, довијајући се на најразноврсније начине, како ће свог непријатеља — човјека — на најлакши начин сатрти. Код жикотиња већином неће индивидуе једне врсте да се међусобно затиру. Има примјера и да се затиру, али је код човјека то правило. Не можемо пак тврдити, да је неморалност својство његове природе, већ је то само врло ниско душевно стање код њега, од кога се он кадар отрћи. Он има у себи тежњу и сазнање, да треба да буде моралан, а то значи, да је у његову бићу тежња за савршенством и у том погледу. Сваки човјек зва да му је дужност, да се морално усавршава, али врло мали број људи то ради. Тако је било досад, а песимисте тврде, да човјек све дубље морално тоне. И при таквој перспективи нема човјек наде, да ће се на земљи у моралности усавршити. Његова тежња ће у овом погледу остати на земљи незадовољена. Свако својство је удешено према потреби бића, којем је дато. Свака способност мора имати прилике да се развије; у природи свака сила ради и свако се својство исказује. Сваки створ тежи да се приближи својој сврси, а једини би зар човјек био од тога изузетак! Једини би он био међу створовима одарен моћима и својствима, којих не би могао развити и потпуно употријебити! Он не би био раван ви мивералу, као што вели Еппетовег 1 ), јер би сам он био на земљи без икакве сврхе, мада има највише способности од свих земрљских створова! С том се мишљу не може човјек никад помирити. Здрав разум мора признати, да кад човјек не би имао могућности за развијање својих интелектуалних и моралних сила, да му оне не би биле ни дате. А оне су му дате сврх тога још заједно с тежњом, да их усаврши. Било би несагласно с Божијим савршенством, да Он створу даде таква својства, која би га само одржавала у вјечитој обманн, која би могао употребљавати само дјелимично. Својства морају бити удешена према сврси. Ако неко биће пма мање својстава, нико неће тврдити, да оно има узвишенију сврху; нико неће тражити од животиње интелектуално-моралног развића. Исто је тако и обратно: виша својства, веће способности свједоче о узвишенијој сврси. Својства човјечије дугпе су виша и опшириија, него што би му требало за земаљски жпвот, зато опа на земљп ни не могу бити 1 ) „ХЈгвргипо- 1шс1 ^Уезеп с!ег тепзсМЈсћеп 8ее1е и стр. 132.