Источник

Бр. 21

ИСТОЧНИК

Стр. 48б

потпуно усавршена. На земљи их човјек само доиекле развија и много пута сасвим једнострано, а то је разлог, који нас гони на закључак, да се тјелесном смрћу не прекида нага душевни живот, већ само ступа у друге увјете, при којима ће он моћи задовољити своју тежњу за усавршавање и своја својства употребљавати правилно. Сврха, коју треба човјек у вјечности да постигне, а којој се на земљи не може ни приближити, јесте потпуно савршенство, што је исто, што и потпуна срећа, или на црквеном језику „вјечно блаженство". Све што човјек ради на земљи, ради зато, да би себе што боље усрећио; тежња за савршенством није ништа друго, до тежња за што потпунијом срећом. У природи сваког човјека је усађена неизмјерна и неизгладива тежња за срећом, за блаженством; то је мотор, који покреће цијело човјечанство. Па уколико човјек може бити на земљи сретан и блажен? Сам појам среће је на земљи врло релативан. Многи људи и не долазе до правог појма о срећи, већ провађају цио свој живот задовољавајући ниске прохтјеве своје природе у мисли, да постижу срећу. Што је многим људима срећа, то је опет за многе несрећа. А сви имају појам и тежњу за срећом. И срећа може бити само једна, једвака за све људе. Земља је врло неподесан терен за постизавање среће, јер ту човјеку сметају разне прилике не само да постигне, већ и да уочи праву срећу, праву сврху. Но и онај човјек, који добро уочи своју сврху, који има правилан појам о срећи, не може се похвалитн да је потпуно срећан и ако има све услове, да би могао то бити. Човјек на земљи може бити само релативно срећан, а ниједан апсолутно, јер је апсолутна срећа оно стање, кад човјек нема ништа више да жели. Који је пак човјек без жеља; ко не би хтио бити још више срећан ? — Земаљска је срећа варљива. Изненаднн случај може да највећу земаљску срећу претвори у највећу несрећу, а такво стање никад не може бити безувјетна, аосолутна срећа. Права срећа мора бити стална, непромјењива, независна од случаја, а чим се чонјек боји, да му се срећа може помутити, то већ није чиста срећа. Човјек жели само потпуну срећу, а све што он на земљи зове срећом, није ништа друго до &*а тог^апа. И најсрећнији човјек на земљи уздише за срећом чистом, непомућеном, а то је већ доказ, да на земљи не може бити потпуно срећан. Та сврха његова је у будућности, кад ће се сви људи сложити у томе, шта је срећа и сви имати могућности, да своје моралне, племените и узвишене замисли и тежње остварују и тим да се приближују правој срећи, вјечном блаженству, које им је Бог као њихову .сврху одредио. N