Источник

јБР 22

ИСТОЧНИК

Стр. 517

свилене материје) за разлику од свог свагдашњег одијела, као и од одијела осталих хришћана 1 ). Може битн, да су по неки представници, који су бшш богатији и из виших сталежа, и носили више или мање раскошно одијело, — али се то не може рећи за све представнике цркве, не у опште. Као и сви хришћани у опште, тако су исто и свештенослужитељи морали очувати у свом домаћем одијелу: скромност и простоту 2 ). Раскош се на против осуђивала и сматрала као противна духу хриштанском 3 ). Климент Александријски управо и говори, да „Педагог" допушта хришћанима да носе само „просто" одијело 4 ). — Све што се већом или мањом вјеродостојношћу може рећи у погледу материје богослужбеног одијела, то је, да је за то понајприје служио лан, али никако свилена и разнобојна тканина. Употребу ових пошљедњих Климент Александријски осуђује код свију хришћана у опште а папа Силвестар (314. г.) установио је, да се при свештенодјејотвовању употребљују само оне одежде, што су начињене од лана, а не од свилене и разнобојне (шарене) материје 5 ) Што се тиче боје одежди, које су употребљавали представници црквени при богослужењу, може се уевојити за најнстинитије, да је у то вријеме, као и у доцнијим вијековима, била — бијела боја. Али се и она не може сматрати као искључива боја (црквених) богослужбених одежди. Бијела је боја била подесна и врло згодна и за одијело свију хришћана у опште, и она је била боја не само богослужбеног, него и обичног свјетовног одијела, — као што нам о томе свједочи и Климент Александршски 6 ). Једном ријечи, црквено одијело у смислу богослужбених свеш т одежди није се —- по нашем мишљењу — до краја другог вијека ни у чему разликовало од обичног свјетовног одијела. Вријеме. кад су се одежде, што су их употребљавали свештеници при богослужењу, по своме назначењу оди|елиле од свагдашњег одијела, т. ј. које су се сматрале као одежде свештене, искључиво цр-

') Воок СН. ор. В. I. 8. 420.. 421., 422. г ) Клим. Адекс. „Педагог" књига II. готово цијел* X. гл. прев. Н Корсуиског стр. 219—231.; књ. Ш. гл. п- ; прев. Корс. стр- 320. 8 ) Мат. VI. 26.; Лука XII. 22., 23. Јак. П. 2—7.; V., 1—5 ; П. посл. Клим. Римског 1. гл. 4—6. (Спои. ст. хр. писм. у р. прев. д. 2-ги стр. 172—174.) Паст. Јврм. књ. I. вид. 3. гл. 9. (тамо на стр. 244.); кљ. II. ваповједи: 2-га (стр. 255 ) 8-м* (стр. 267.) 11-та ^стр. 274.) 12-та [стр. 277.)|, књ. Ш. подобија: 1-во (,стр. 282), 6-то (стр. 296). Клим. Алекс. „Педагог", књ. II. гл 3. у прев. Корс. стр147: гл. 10. стр. 217, 219—231. 4 ) Клим. Алекс. „Педагог" књ. Ш. гл. II. [прев. Н. Корсунског стр. 295.] срав. књ. П. гл 10. стр. 222. 5 ) Н1С (ЗПуе.чСег) соп.чМиН, и! 8асг16с1ит а11ег18 поп Јп $епсо пецие 1П раппоПпс1о се1е'')га ге(:иг В181 ♦ап1ит т 1гп1ео ех Геггеио 1гпо ргосгеаГо. — Апатазшз ВЉИоЉесапиз СЦ. ор у М1ЈЈпе Сиг*. сотр1 вг. 1а{. I 127. со1. 1513—1514. 6 ) Педагог књ. П. гл. 10. [Прев. Корс. стр. 222 ]: аа људе, којн су невини и праведни у душж пристојне су одјеће бнјеле и просте ; књ. Ш. гл. П. (стр. 295.): Педагог нам доп^шга да облачимо на се просто одијело бијеле боје; књ. Ш, гл. 11. (стр. 206.) : на по се нама људвма свјет. прилшчи бчјела боја.