Источник

Стр. 518

источник

Бр. 22

квене и које се не би смјеле употребљавати у обичном животу — највјероватније ће бити трећи вијек. У то се вријеме клир одијелио од вјерних и постао као засебни сталеж у цркви. Хришћанско богослужење развијајући се добило је мало по мало утвр^еније опредјељење свога облика; мјесто богослужбених скупова, који су прнје имали значај простог збора, сад се сматрало, као средиште засебног удружења црквено-богослужбеног живота и као такво имало је првенство над свјема другим зградама 1 ); од свега је дакле најприродније, да се у то вријеме и породила мисао о установи свештеног, специјално црквеног одијела и од тада се обичаје употребљавати при богослужењу такво одијело^ које се разликује од обичног, свјетовног одијела. Без сваке сумње, тај се обичај није могао на једном увести, већ постепено, те се према томе не може ни опредијелити вријеме његова постанка, -—- али је у другој половнни III. виј. био више или мање распрострањен; у то се вријеме већ установила принципиелна разлика међу одијелом свјетовним и богослужбеним. За доказ овога служи нам наредба папе Стевана (257. г.) Он је између осталог установио и то, да свештеници и ђакони не смију употребљавати богослужбено одијело у свакдашњој употреби, већ само искључиво у цркви 2 ). Тај је обпчај без сумње постојао и прије папе Стевана, али се он могао нарушити, као тпто су и чинили неки свештенослужитељи, пошто иије добио формалну законску санкцију и није имао обавезне силе. Такву је силу он добио од времена папе Стевана, који му је својом наредбом дао законску санкцију. Од III. вијека почела се обраћати пажња на спољашњу љепоту богослужбеног одијела (одежди\ по свој прилици за то, да би се сузбио сјај и блијесак незнабожачког култа, који је често пута повлачио за собом оне хришћане, који су били слаби у вјери. Од тога је времена дакле установљено да свештенство мора обавезно носити при свршавању богослужења бијеле одежде, које су биле сличне са раскошнијем народним одијелом. Тако Иполит, епископ у једном мјесту близу Рима (у др. пол. Ш. виј.) 37. правилом наређује „да сваки пут кад епископ жели свршавати тајну, треба око њега да се сабирају свештеници и ђакони, одјевени у бијеле одежде, које су мало боље украшене од обичпога одијела, а што је главно у чисте одежде" 3 ).

4 ) П. Лебедев. Наука о прав богосл. ч. I. стр. 3*2. 2 ) Шс (8(ерћапиз) соп8*;11ш1 васег<1о(б8 е( 1еуј(;а8, и4 уе^вв васга^аз 1п иви ^иоНсНаио поп и!д г 1п есе1е81а (ап1;ат. — Аиав1а8Ш8 ВИзНеЛесапив. Н1?(ог1а <1е у Ш з Котапогит Роп^Шсит (Мј^пе Си-г сотр1. зг. 1а1. 127. со1. 1391.—-1392.) Раана чнтања тог мјеста у разким кодекснма, на основу којих је Анастаснје и еаставио своју ,,исгорију и н која ту приводи — незнатна су са евим. 3 ) (ЈисШе&спп^ие ергдсориз дасгатеиН«! Ггиг уи14, сопоге^еп^иг (Насоп! е!; »асег-Лоћвз ари^ ечт, тс1и1;1 уезИтепШ аЉ1в ри1ећг1ог11)и8 (уевИтепиз] 1о1ша рориЦ, рок1881тит аиСет тапсИз. — [Кпе^, С1( ор. у Кгаиз'а у К.-Еис. В. П. 8. 180.) Ср. ап. усганове к. 8. гл. 12.