Источник

Стр. 520

Г>ј. 22

гослужбеним и свагдашњам одијелом одржала и у доцгшја кремена'). Највјероватније је дакле, да је црквено одијело, у смислу богослужбених одежди, које се разликују од свагдагињег одијела, — постало у трећем вијеку. Од тога ]е времена литургично одијело будући у многоме слично са одијелом свагдашњим по својој спол.ашњој форми, почело се иринциииелно разликовати од овог пошљедњег, као свештено одијело по своме предзначењу (одређењу). Разлика и по иредсиољашњој форми утврдила се век у доцније вријеме, једном ријечи: почевнш од VI. виј. (највјероватније при крају УГ. в.) па на даље почело се црквено одијело формално разликовати од свјетовног одијела као и ш форми од обичног одијела, које су носили свештенослужитељи сразмјерно у доцније вријеме. Слика племенитог човјекол>упца. (Еванг. Лучино гл. 10. стих 23—27) по њемачком Милан Ноповић, парох. [Приједор ] Ако у ријечима Христовим: „будите савршени као што је савргаен отац ваш небесни", лежи наш познв, — у сличности с Вогом наше највеће савршенство, — у што сви не сумњамо, то не можемо човјека више поштовати и претставити га љубазнијим, него ако га човјекољупцем назовемо. Као највјернији пријатељ нашег рода Бог се је сам од почетка откривао. Он је створио човјека по својем образу и подобију, дао му је пуноћу духовне снаге, да се високо уздигне изнад свега, што се иначе налази у видљивом свијету. Безбројни извори радости отворени су свима живим бићима, сви црпе и пију, сви постају „испуњени јелтм и радошку'' и могу се своме бићу ргт;овати ; али само се човјек може свјесно радовати па док други само примају што оадањи тренутак даје, он знаде срећне часове свог живота чврсто у успомени држати, а може и од оног, што се тисућу прије њега догодило, себи уживања створити, а може га и сами поглед још недоживљене будућности пријатно расположити. Сткорења, која обитавају на земаљском шару образују унутрашњи заплетени ланац, свак је неопходан члан, одређен да по својем начину допринесе, да живот и и спас напредује: али други пак слиједе неодољпвом нагону без воље, а само човјек може испнтивати и мјерити своје кораке, може по својој

! ) Овамо се односе наредбе сабора IV. Картагенског н Карбомског, као ■ впмскопа Лаша IV., а РикулФа н Ратерији раннје смо наведи,