Источник

Стр. 562

источник

Бр. 24

да душа може и живјети и умријети. Тако вјерују дивљаци са острва Фиџи и Гвинеје 1 ), да душа може бити бесмртна, али у извјесној при лици (душе нежењених људи) да може бити и уништења. Споменућемо још једно есхатолошко питање ради његова куриозитета. Вриједи знати, да се противници бесмртности душине забринуто питају, гдје ће стати толике душе. Прорачунато је, колико је људи по прилици до данас живјело, па је тобоже не вјероватно, да би душе и ускрсла тијела свих тих људи могла стати на земљу. То питање потиче и учени француски астроном Камило Фламарион: „Број људи, који су живјели на зем.љи, откад постоји човјечанство, узима се на 36,627,843,000,000,000. Кад би сав тај народ, који се састоји од мушкараца. жена, стараца и дјеце ускрсао, то би на једну квадратну стопу дошло по шест људи, а кад би се сви смјестили на континенте, морали би стојати једно другом на леђи. Нретпоставимо ли, да ће се тај број удвостручити, утростручити и шта више с временом и подесеторостручити, то већ не би било фмзичке могућности, да би се цијело човјечанство, које је живјело од почетка човјечанског рода па до његова краја могло смјестити на земљи" 2 ), То је тај куриозум, из кога бар видимо, колико учени француски астроном узима да је живјело људи досада на земљи. Дабогме да људи не би били срећни, кад би се у будућем животу гурали један другом на леђа. Но религиозна наука не учи тако. БЧсћ^е вели, да ће будући живот морати бити наставак земаљскога, јер је душа научена на увЈете и сферу земаљскога живота, а наши мртви да су близу нама, у простору око нас 3 ). И ако је природно, да замишљамо, да се наша душа приучи земаљским сферама, ипак је наивно озбиљно се бавити питањем, гдје ће стати душе и ускрсла тијела. Религија спомиње небеске насладе, а тим вели, да душама мјесто може бити у цијелом свемиру, јер је небо већ један педаљ више земље. У свемиру има доста мјеста и за људе, особито кад их замишљамо не тако материјалнима, као што их замишља Фламарион. * Ми смо на крају наше расправе о души и њено1 бесмртности. У главном смо се освртали у њој на резултате физиолошке и психолошке науке, а на религиозна питања смо се обазирали само тамо, гдје је било привидне разлике између науке и вјерског учења и тамо, гдје је било од пријеке потребе, да се религиозно становиште истакне. Резултат истраживања о души и њеној бесмртности јесте, да је и помоћу науке ') Е. В. Ту1ог: ,ДМе АпШп^е <3ег Сикиг" II. стр. 22. 90. 5 ) Арис1 : Н. П. Рождествевскш: „Христ. Алологетика" I. стр. 422. 8 ) „Цје IсЈее <3ег РегвбпНсћкеИ ..." стр. 160. 3. 174.