Источник
Бр. 24
ИСГГОЧНИК
Стр. 543
потпуно доказана и утврђена истина о бесмртности наше дугае. Осврнули смо се на сва питања, која су од важности за нашу расправу и нисмо обилазили ниједнога приговора са противничке стране. Дакако ди нисмо баш све приговоре узели у обзир, но не стога, што би они били оправдани, већ што или немају достојанства, с којим треба да се рјешавају научна питања, или што на њих уопће не вриједи одговарати, јер не вјерују у њихову основаност ни они, који су их поставили. Резултати науке се у овом питању потпуно слажу са религиозним учењем. Као што наука потврђује, тако и црква учи, да је наша душа бесмртна и упућује своје вјерне, да проводе свој живот морално, да своје интелектуалне и морвлне силе правилно употребл>авају и снаже, јер ће те силе човјеку у будућем животу требати. Само при иравилном употребљавању својих сила може човјек доћи до праве, потпуне среће, за којом толико на земљи чезне.
Браћа Господња. (о2 абеХсро! хоб Кирсоо.) — с руског превео: Драгутин Драгојевић, свештеник. [Нерадин.] Госиод наш Исус Христос није се стидио (Јевр. 2, 11.) називати браћом Својом све ученике (Мат. 28, 10; Јов. 20, 17) и пошљедоватеље Своје, које је Он искупио, препородио и узнио Богу, а исто тако и ап. Павле (Римљ. 8, 29) на том основу назива Господа, да је Он „првенац међу многом браћом". Но у Јеванђељу и другим новозавјетним списима, осим овог духовног благодатног братства, спомиње се још и о браћи Господњој „по плоти". Јеванђеље и други апостолски списи садрже у себи шљедећа свједочанства и о тој „браћи Господњој". По свједочанству св. Јована (2. 12), Господ Исус Христос, учинивши прво чудо у Кани Галилејској, отишао је на кратко вријеме у Капернаум — са Сзојом Матером, браЛом и ученицима. По Матеју (13, 54—57) и Марку (6, 2—4; ср. Лука 4, 16—24), становници Назарета, слушајући науку Господњу у синагогама својим говорише: „откуд овоме премудрост така и сила? Није ли ово дрводељин син ? Не зове ли се мати његова Марија и браЛа његова Јаков и Јосија (по неким кодексима Јосиф) и Симон и Јуда? И сестре његове нијесу ли све код нас?" Одговарајући онима, који се саблазнише о Њега, рече Спаситељ: „Нема пророка без части осим у постојбини Својој и на д ому своме и ме^у сродницима своји м (Лук. 4. 24; Јов. 4