Источник

Стр. '5о4

ИСТОЧНИК

Вр. 24

Српско-православна Митропол. Консисторија Бањалучко-бихаћк ). Број 1273. Свима протопрезвитерским, а путем ових и парохијским звањима. Обзиром на то, што се је опазило, с једне стране, да родитељи врло нерадо шаљу изваншколску дјецу своју на прописану вјеронаучну наставу, а с друге сгране, да има врло много лица, која желе, да се вјенчају и ако прописаних молитава не знају, то да би се родитељи присилили, да ваншколску дјецу своју на вјеронаучну наставу шаљу, наређује се овијем, да се не смије ни једно првобрачно лице вјенчати, које није на прописану вјеронаучну наставу долазило, и тим путем знање прописаних молитава стекло, јер само таково знање је молитава трајно, тако да није слободно вјенчати првобрачнике, за које би се при брачном испиту испоставило, да молитава прописаних не знају, макар их на брзу руку до вјенчања и научили, јер то би значило научити те молитве само за нужду тако, да се исте за кратко вријеме иза вјенчања одмах и забораве. Да би се обдржавање ове наредбе контролисати могло, дужни су окружни протопресвитери односно надзиратељи протопресвитерата пригодом посјећивања подручних парохија свима онима првобрачницима, који су од пошљедње њихове посјете у брак ступили, испит из прописаних молитава обавити и о знању истих молитава код дотичних лица се увјерити, у коју сврху мораће дотични свештеник сва односна лица к себи позвати за онај дан, за који посјета протопресвитерова у дотичној парохији заказана буде. Ову наредбу има сваки свештеник сходним путем и начином народу своје парохије до знања ставити. Из консисторијске сједнице. У Бањалуци, 5./18. новембра 1901. Евгеније, Митрополит, Српска Православна Консисторија Херцеговачко Захумска. Број 779 Мостар, 23. новембра 1901. Свему пречасном парохијском свештенству херцеговачко-захумске Митрополије. ГГримјетило се овдје, да неки свештеници, без ванредне потребе (а та је ету н8жд*к же с/и«ртнои), сједињују у своме лицу и строитеља