Источник

Стр. 56

ИСТОЧНИК

Бр. 3.

Ово је питање врло важно по Јеванђеоску историју, јер ако се прими опај пријекор, шта ће онда бити од оне тврдње св. «Луке, да је Исус рођен у Витлејему приликом оног пописа, ушљед кога је Јосиф дошао у ову варога? У осталом не може се ни претпоставити, да је св. Лука ова два пописа иобркао, јер он зна за обадва и отвореио на њих циља (Лук. П. 2.; Дјел. Ап. У. 37.) Само оно можемо побркати, што не познајемо; оно што познајемо, то увек умемо рдзликовати, јер познавање претпоставља разликовање. Први попис народа, који се саомиње у Јеванђељу, био је само набрајан е мјестл рођења појединих личности, мушких, а; 'иских, дјеце, док се други (Дјел. Ап. У. 37.) већ тицао порезе и њиме се утврдило ропство Јудеја, за које је први попис био само припрема. Овај се свршио под надзором Кириновим, легатом Сирије, док је онај обављен за управе овог истог Кирина, који је постао претор Сирије, којој је и Јудеју коначно присајединио. Морамо исказати: да је цар Август око времена смрти Иродове заиста наредио попис народа, који се тицао и Јудеје; да је овај обављен под надзором Кириновим, царским легатом у Сирији; да ео исти разликује од оног пописа, који је обављен 10 година доцније и за који се може рећи, да је био управо завршетак оног посла, који је још за Ирода започет. Мислимо да ово можемо доказати сасвим беспристрасно наисторијском основу, исв. Луку одбранити од пријекора апахронизма, те 2. стих, друге глаке протумачити тако, да га ни један научник порећи неће. Чувени романиста Момзен не само да одлучно пориче општи попис, који се десио пре детронизације Архелајеве 759—760, неготврди да се тај попис у опште није ни могао десити. ( Моттхеп . Кеа ^е.ч!ае Аи§\ 125.) Држимо, да је свакако нужно, да изнесемо неколико сигурних података, који свједоче о овом римском попису народа. Главна му је сврха била, да се званично установп број римских грађана и испита поријекло, име, доба, положај и имовно стдње сваког слободног становника у држави. Он је служио за основ расписа порезе; пореза је отуд и добила име: сепбиб. Сваки поједини гра^анин је о попису положио заклетву вјерности. Попис народа у руци господара свијета, постаде средство да се одржи ропство. Међу римским поданицима, Галима, Шпањолцима, Киликијцима и Јудејима не бјеше ни једног, којп се нијесу буиили због заклетве и порезе, а често та побуна бјеше грозна.