Источник

Бр 3.

источпик

Стр. 57

Овај административпи поступак бјеше у свези са рнмском финансијском системОхМ, коју је Август умио тако вјешто и епсргично да примјсњује. Да би боље, разумјели, морамо ово довести у свезу са катастерским описом државе и општом обиовом календара. Оно што је Рим хтио, то је била пореза: да може осигурати личну порезу, морали се пописати поданици; да се може установити пореза на земљу, морају се земље премјерити; да се може одредити вријеме, кад ће се пореза купити, мора се увести једнообразан календар. Август није ништа пропустио , имао је легате који су водили попис народа; када је катастерски пописао и измерио земљу, прпморао је Мисирце и Ррке, да приме непромењиву римску сунчану годииу. Овај посао би награђен укупљањем порезе, трибута и ђумрука еЛичности су пописиване на мјесту роЈјења њиховог, по старом обичају, који је народбом конзула Клавдија освештан још на 200 година прије Христа. Исказ, који се тражио приликом пописа, морао је бити доста опширан. Слободан човјек морао је рећи своје име, морао се заклети> означити кућу скоју, добра своја, име оца и матере, жене п дјеце своје. (Ојопун. На1ук. IV. 5. 15.) По Улпијану Тирском (Ое сепзЉиа I. II.) сваки је морао павести и колико му је година, а то за то, што се пореза према добу распорезнвала, јер н. пр. у Сирији се од мушких тражила лична пореза тек кад му је било 14 година, а од женских, кад је била од 12 год И слободне жене су морале бити пописане (13шпук. На1ук. IV. 15.) Ово је једна црта, у којој се разликује јеврејски попис од римског' Код Јевреја о женама није бнло говора. Код Римљана пак и жене су биле обвезане једанпут лично платити порезу на главу. У осталом познате су свечаности т. зв. Пагапалије, које је завео Сервије 'Гулијекоје спохмиње и Дионисије Халикарнаски, саврел1еннк Августов (IV. 4Л Сељаци (ра^ат) били су дужни да учествују у њима и сваки је морао собом донијети своју нумизму. Овај новац био је друкчији за људе, друкчији за жене, а друкчији за дјецу. У овом вндимо дух рпмски, који је водио бригу и о најмањим појединостима; они којп су предсједавали при жртвоприношењима, могли су тако, да знају по добу и полу број становника сваког појединог села. Та обвеза, да се женске при попису морају лично пријавити, постојала је дуго. Созомен, говорећи о сличном послу (Ша*, есс1. V. 4.), који се десио 8а Јулијана Апостате у Кесарији, пише: „Хришћани, жене, дјеца добише заповјест да се попншу." Попис је учињен у име и на заповјест Августову. „Цар је,