Источник

Бр. 3.

ИСТОЧПИК

Стр 53

поред великаша бивало сличних случајева и у иароду. Но док се такав закључак с правом може извести, дотле се иначе мора имати обзира на шовинизам, на вјерску и народносну ексклузнвност избранога народа, те се мора претпоставити, да су се такви случајеви тек поводом мијешаша са поганским народима, спорадично дешавали, будући су вође народне бодро пазиле, да се маса са туђинцима бар добровољно не мијеша. Које ти примјери, које унутрашње а понајвнше спољашње прчлике цркве Христове проузроковале су, да су се такви недозвољени, алп баш због тих околности триљени случајеви и у хришћанство увуклн и створили неку нову врсту бракова, такозване мјешовите бракове. У току времена добили су ти бракови доцније неко обичајно право, и тиме право и на опстанак, који је додуше трпљен, али ипак изв]есним начином признат. * Упоредо са догматичком дефиницијом тајне брака, православно канонско право разумијева под мјешовитим браком (ц-.хтбс уацо$, такјтоп1ит т1х1;ит): црквом благословену, споразумну, добровољну и потпуну брачну заједницу православног мужа са иновјерком, или православне женске са иновјррцем. Мјешовити брак у цркви Христовој исто толпко је стар колнко и само хришћанство; јер док је такви брак код Јудеја био само случај, дотле је у прва времена цркве христове био као неко прелазно стање, и непосредна пошљедица околности, у којима се црква налгзила. Убје^ени о небеској истини, коју су апостоли проповједали, супрузи и супруге јатомице примаху крштење, не питајући у оном светом одушевљењу за везу, која их је спајала са брачним другом, који је и даље у својој вјерској заблуди остао. Обраћењем првога мужа или супруге у стадо Христово појавио се први мјешовитн брак, а с њим заједно и питање, е да ли веза крштенога са пекрштеним вријеђа распетога Господа? На како се број вјерних свакии даном множио, то је постало ријешење овога питања сваким даном потребније. И ту се јавља апостол Павле са посланицом Коринћанима, у којој вели: „као који брат има жену некрштену и она се приволи жпвљети с њим, да ју не оставља. И жена, ако има мужа некрштенога, и он се прпволи живљети с њом, да га не оставља, јер се посвети муж некрштени женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштенога". (I. Кор. VII. 12.—14.) Овим ријечима доказана је напријед поменута тврдља, да се мјешовити брак чак у прво доба хрпшћанства у црквп појавио. Но доказујући тај факт мора се нагласити, да овај праобразац мјешовитога