Источник

Стр. 54

ИСТОЧНИК

Бр. 3

брака још пе потврђује мишљење, да је црква мјешовите бракове радо гледала. Из ријечи апостола види се само мудра економија цркве, и обазривост према приликама у којима се црква налазила. Да је црква оне бракове, која су још у јудејству или незнабоштву склопљени, и који су обраћењем које брачне странке мјешовити посталн, строго и безусловно развргавала: зацијело да би и број обраћених био мањи, дочим са начелом апостола Павла, да се посвети муж некрштени са женом крштеном и обратно, отворена су бпла врата н утрвен пут сваком, да се за душу своју и помоћу брачиога друга свога побрине. Осим тога кад се већ морало рашчистити и ријешитп питање о ваљаности мјешовитих бракова, то се питање никако ие би могло сходније ријешити него ли трпљењем такове заједнице. Толеранција та пак није била доказ немоћи, већ мудрости и племенитости, јер је тим начином некрштеном супругу прелаз у хришћанство помоћу крштеног супруга приступачнијим учињен, као што се то види из ријечи апостола: „јер шта знаш жено, да ако мужа спасеш, и шта знаш мужу, да ако жену спасеш?" (I. Кор. VII. 16.). Ну док је црква од почетка трпљела ве& склоиљене мјешовите бракове, дотле је доцније, када је незнабоштво побиједила, попут писаца, светих отаца, помоћу државе, а напогаљетку и аукторитативном забраном васионског сабора осу^ивала склаиање мјешовитих бракова. Сам апостол Павле, који већ постојеће мјешовите бракове допушта, одлучно је противан томе, да вјерни са некрштеиима у брак ступају. Опомена његова „не вуците у туђему јарму нввјерника... како ли се слаже Христос са Велијаром? Илн какак дијел има вјерни са невјерником?... Зато изнђите... и одвојите се, говори Господ' 1 (П. Кор. VI. 14.—17.) свједочи иам, да је црква нерадо гледала на склапање смијешаних бракова. Међутим околности цркве нијесу допуштале, да се ширењу мјешовитих бракова успјешно на пут стане. Бракови су у прво доба цркве Христове и онако склапани по законским прописима државе, а сутицајем или без сутицаја црквених пастира, те је било посве немогуће, нарочито у случајевима гдје је брак само грађанским начином склопљен био, спријечити, да вјерни са невјернима у брак ступају. Додуше и то се мора признати, да је било доста случајева мјешовитих бракова, у којима вјереко чувство обраћене странке не само да није било у опасности, већ је шта више најљепше плодове донијело. Тако се зна на примјер, да је побожна хршпћанка Еоника из Листре у Ликаонији за незнабошца, Грка удата била. (Дј. Апост. XVI. 2.). Из тога брака родио се врли ученик апостола Павла, Тимотије. потоњи