Источник

Бр. 4.

ИОТОЧНИК

Стр. 89

умилна пјесма олавујева и весело цвркутање лијепих птичица, док га не опије мирис љупкога цвијећа, који му доноси тихи вјетрић, ћарлијајући му иесташио око глдве и играјући се густом косом његовом. 0, како је њему било лијепо у рају! Нијесу њега мучиле бриге око тога, како ће сјутри дан да набави себи и својој жени храну, одијело и друго, н1то му је за жнвот потребно. Све му је то, и још много више, дао Вог. Зато се он н није морао знојити на сунчаној припеци па копати, сијати и жњети, да се прехрани. Радио је и он до душе нешто, али тај рад његов био је лак и пријатан, био је сличан дјечјој игри која не умара, негс разонођава и кријепи. Није најзад он зебао од помисли, да би се могао расхладити, разбољети, па и умријети, као што се ми данас бојнмо тога. Болести, па ни смрти, тада није ни било. Тијело је његово било увијек здраво, чило и весело. Г1а така му је била и душа. У душн његовој ннје било мјеста немнру, тузи, несрећи и незадовољству каквом; душа је његова била преиуна савршенога мира, радости, среће и задовол.ства. А радостан, срећан и задовољан морао је бити Адам, кад се увијек могао наслађпватп гледањем Бога, ГБегових љепота и савршеисгава, Бог му се често јављао и разговарао се с њим, као отац са својнм дјетет^м. (То све ваља дјецу испитати). Ето, драга дјецо, што је све Бог дао првим људима. Када ваши родитељи вас хране, одијевају, шаљу у школу да изучите у њој што је потребно па да будете једном самостални људи, када вам осим тога кадгод донесу какву лијепу књигу или други поклон, ви кажете и морате казати, да су ваши родитељи према вама добри. Како кажете за своје родитеље када вас хране ... ? А када је Бог створио човјека, даровао му бесмртну дунлу, разум и слободну вољу и посгавно га у рај, ми не можемо казати само да је Бог добар, него кажемо да р Бог иредобар. Како кажемо за Бога, када је створио ? Зашто је Бог сведобар?... Какво још знаш својство Божје из ове библ. повијести ?... Какво још из прве?... А сад пазите! То, што је Бог учинио Адаму и Вви, учинио је исто и иама. Ми смо потомци њихови, па као што синови нашљеђују имање очнио, тако смо и ми нашљедили све од прародитеља својих. И ми имамо лијепо тијело, бесмртну душу и слободну вољу; и ми имамо овдје на земљи рај — још љепши и светнји од раја, у коме су живј^ли и прослављали Бога првп људи, а то је св. црква џравославна. 0, како је дра! и Бог предобар! Дао нам је лијепо тијело: очи да гледамо, уши да слушамо, уста да говоримо, руке да радимо, ноге да идемо II још вшпе даровао нам душу која не може умријети, разум и слободну пољу. А највише, увео нас је такве у рај — у св. Цркву