Источник

Стр 90 ИСТОЧНИК Бр. 4.

Своју, да живимо у РБој и да га прослављамо док смо живи, па да пре^емо ив ЕБе, кад умремо, у др\ ги небески рај, у другу Цркву небеску. Благо иама, ако већи дио свога земаљског живота проведемо у томе лијепоме рају — у св. Цркви, ако молитвама и пјесмама славимо и хвалимо увијек у Шој предоброга Створитеља свог, јер ћемо тако и само тако, пријећи из ЕВе у небескн рај. Тешко нама, ако бјежимо од Цркве и ако се не молимо у Њој, јер не само да не ћемо тада видјети небескога раја, него ћемо бпти бачени у пакао у огањ вјечни, гдје ће бпти вјечито мучсње, плач и шкргут зуба. Прилике имате да заслужите небо. Црква вам је увијек отворена, а Она и само Она је мост, преко кога се може пријећи на Небо

Ориси хришћанскога Љивота. од Епискона Бисариона. (Чланци за народ). — Преводи протојереј ,Т. Нетровић, кр проф. и катихета у Загребу. Браћа и сестре. Послије свезе између родитеља и дјеце, мужа и жене, устројио ]е Бог тијесну свезу ме^у браћом и сестрама. Они имају једнога оца; једна их је мати носила под срцем, једна се љубав стара за њих, из једних срдаца узноси се за њих молитва к Богу. До ступања у самостални живот, живе они под једним кровом, за једним столом једу и пију, по једном се прту шећу. Браћа — то су природни пријатељи, које спаја једнако васиитање и у томе једнаки рад, једнаке радоети и жалости, Свеза њихова има у неком погледу предност пред супрушком свезом: ова је основана на избору људском, а она је устројена самим Богом. Избор некога лица за сапутника живота често је скопчан с неким рачунима. Ништа слична не може се рећи за братску свезу, која има за основ једино свету вољу Божју. У св. Писму има не мало доказа, који су свједочбе велпког благовољења Божјег к братској свези, ако међу браћом царује искрена слога. Како је лијеио и красно — вели Псалмопјевац, — кпд сва браЛа живе заједно. Као добро уље па глави, које се сшаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скуш од хаљине његове; као роса на Ермону, која слази на горе Сионске. Јер је ондје утврдио Госиод бл гослов и живош до вијека (Пс. .73,3). То јест, као што је прнјатно мирисати мирис скупоцјенога мира, које се обилно полијева на првосвештенике при освећењу њи-