Источник

Бр 4.

ИСТОЧНИК

Стр. 91

хову, као што је угодно осјећатц освјежујући вјетрић, који се обилно шири ваздухом по горама, обилно орошеним росом, тако пријатао дјелује на душу искрена слога ме|у браћом. Јер, гдје је мир и слога, ту је н Божји благослов — вели српск I пословица. Вог је сам л>убав, и стога се поглед његов с радошћу зауставља на људима, спојеним свезом љубави. У Новом Завјету изражено је благовољење Божје к братској свези тим, што је сам Господ наш Исус Христос изволио постати нашнм братом, узевшн на себе наше тијело и крв, и „ не стиди се назваши их браЛом својом ", који вјерују у њега (Јевр. 2, 11, Јов. 20, 17)Но вољи Христа Спаситеља, и међусобни одношаји вјерних морају бити братски (Мат. 18, 15), стога, што су сви они дјеца Оца небескога по благодати (Јов. 1, 12 и 13). Сами одношаји постављзних од Бога пастира црквених према пастви морају бити прожети, по науци Спаситељевој, духом братске љубави. А ви сс не зовите учишсљи; јер је у вас јеђан учитељ — Христос, а ви сте сви браЛа (Мат. 23, 8). Апостоли називаху вјерне браћом и сес/грама (Дј. ап. 1, 16; — 2, 37; Рим. 16, 1 и 14;) и у опће назив браћа, бјеше један од обичних назива свију оних, који вјерују у Христа (Дј. ап. 15, 1) од најдавнијих времена. Из те братске свезе не бјеше нпко искључен. Првоврховни апостол Павле, заузимајући се код Филимона за одбјеглога од њега Онисима, слугу његова' моли га, да га прими себи не као слугу, већ као „брата љубазнога", јер је тај роб постао хришћанином (Фил. 16). Хришћанство је дакле у самој суштини својој браство, но не лажио, о којем проповиједају најновији учитељи социјализма и комунизма, који желе насилним начином увести свуда једнакост међу људима, само у спољашњим одаошајима, а браство духовно, браство у Христу Исусу, које се може сложити са сваким постојећим грађанским поретком, њих се не тиче ма да оно не поништује спољашње неједнакости друштвене предности једних пред другима. Браћа рођена, као што рекосмо, јесу природни пријатељи. Пријатеља је тешко наћи, но брат — готов је пријатељ од самога дјетињства. На жалост. сила гријеха наказила је пријатељске по природи, братске одношаје. Како су често браћа највећи непријатељи један другом! Историја износи безГројне примјере тога непријатељства. Ме^у првом у људском роду браћом, синовима Адамовим, пе бјеше мира, и старнји убије млађега. Браћа Јосифова мрзише га зато, што је отац Јаков волио више њега него осталу браћу његову, и одлучише једном да га уморе глађу у јами, и само по савјету једнога изме^у њих, измијенише ту одлуку и продаше га као роба у Египат. Авесалом убија брата свога Амнона на гозби, на коју га је позвао. Ромул, оснивач Рима