Источник

Вр 5.

ИСТОЧНИК

Стр. 111

Матковић-Поповић. Додуше мој Хранитовић спомиње се под тијем презименом само једапиут 1836. годиие, али да је даскал Мићо, што се спомиње 1839. иста личност која и Хранитовић, може се слободно загсључити по Калуђерчићеву Мићи Аранитовићу-Јовановићу. Разлика је само у годииама. Стога ја према својим биљешкама смијем слободно метнути Симу Матковића-Поповића и Мићу Аранитовића-Јовановића прије 1851. и то Симу најдоцније 1831., а Мићу 1836. Још ми остаје само да напоменем нешто, шго се противи моме успостављеном учитељском двојству. Нашао сам још два учитељска имена уз Мићу и Симу. На јодиом мјесту 1840. вели се: „ио длцклл^ клснли посллсгио Дкросн," а на другом мјесту опет 1840.: „дддопио зл челик> јТлЕксдндрЕ длцкллл н1,о сј грлдил ј л1листорие гр. 70." Шта је с овом двојицом и како је нијесам могао да ријешим. У времену, гдје нма доста вијести о учитељима, њих двојица се спомињу само по један пут и то у истој годими. Да аије још за њихова времена чињен покушај са најамничком или послужитељском школом, што их спомиње Калуђерчић. Одаскалу Сими имам још нешто из времена када је већ престао био учитељевати. 1. декембра 1863. опћииа опрашта бившем учптељу Сими Матковићу црквени дуг од године 1859. 1318 здравијех цванцика и враћа му кућне тескере и темесућ Даље опћина наређује црквенијем клисарама, да истоме учитељу плаћају 200 гроша на мјесец за то, што ће он за пијевницом издржавати црквено правило Учитељу се забрањује, да се не смије вшие тудаити. А ово му се ске чини из обзира на његово слабо здравље. ■* *■ *• О плаЛама учитељским немам много шта рећн: Налази се о томе подоста вијести, али су то већином забиљ°гаке како су учитељи узимали новаца од времена до времена унапријед на рачун своје плаће. Из XVПТ. вијека зна се за плаћу да је 1728. износила годишње 72 гроша, а за Хаџи-Гаврића (1729.—32.) да је примао 100 гроша. Од тога времена па до 1839. не знам ништа поуздано. С тога и нећу да се упуштам у нагаТјања, тим прије што у Калуђерчића има о томе поузданих података. Ме^утим од 1839. па на даље теку подаци обилатије, те имаде и о плаћама по више вијести. Из једнога рачуна од 1839./40. види се како су учитељи Мићо и Симо више пута узимали новаца према својој потреби а на рачун своје плаће. Код обадвојице, за свакога напосе, сабрана су сва њихова примања и то почевши од декембра