Источник

Стр, 112

иеточпик

1839. до отстобра (код Симе до септембра) 1840. Сума у обадва рачуна износи равно по 720 гроша. Ово сигурно није случај, већ ће то 720 гроша бити њихова годишња плаћа У осталом то је на другом мјесту потврђено, гдје се вели, да је дато Сими и Мићи за сву годину по 720 гроша. Са овом плаћом учитељи нпјесу могли да излазе на крај, те су се почешће тужили опћини. На њихове тужбе опћина је склопила с њима уговор 14. декембра 1840. и повисила им плаћу на 900 гроша. Уједно их обавезује, да не ишту више повишице под пријетњом да ће их отпустити из службе. Па ипак ова обав^за није вриједила дуго. Мора да су се учитељи и опет тужили. И то тужење је помогло, јер видимо 1847. гдје примају мјесечно 1200 гроша. Силом прилика нагЕЈана опћина је морала повишавати и даље, што се види по плаћи од 1853., која износи по 1800 гроша. Овдје морам напоменути нешто, што нијесам могао да разумијем како треба. Од 1835. до 1841. спомињу се неколико пута неки клпсарски издаци учитељима за сиромашну дјецу. Шта је са тијем? Учитељи имају своју сталну плаћу, па ипак добијају од клисара мјесечно по 1 грога за скако сиромашно дијете. Јесу ли учител>и уз своју обичну плаћу примали од родитеља за свако дијете још нешто, а црквено-школско представништво дазало учитељима за дјецу сиромаганијех родитеља из црквенијех прихода? Овдје ми пада на ум, што сам слугнао од старијих л>уди, како су у вријеме даскала Симе и Миће родитељи давали учитељу за свако а,ијете недјељно (можда мјесечно) по грош или цванцику — не сјећам се добро — а дјеца су зими свако јутро носила у школу од куће по једну цјепаницу за огрев. И ако подаци нијесу такви, да се из њих може видјети јасно и несумњиво, јесу ли учитељи имали увијек сталну плаћу или не, ипак са приличном сигурношћу могу тврдити, да су учитељи имали вазда сталну плаћу од опћине, али уз оиЖииску плаИу ђобивали су учишељн још за свако дијете од родитеља мјесечпо иегито у новцу (можда ио једап грош); за сиромашну дјецу давала је оиЛина. Прије него што завршим споменућу још неке ствари, које се тичу српскијех школа у другијем мјестима. Још 1752. гсдчие када су Сарајлије склапале уговор са епископом Пајсијем Лазаревићем, спомињу у 7. тачци како има школа и „вд м р о ч и ( \ \^ждши -и^кстд." У књизи вјечнијех саландара, што се налази у архиви српске опћине сарајевске, стоји записано име Аврама СимиЛа бившега учитеља шузланског, и то под годином 1831.