Источник

Бр. 5.

ИСТОЧНИК

Стр. 103

бити спора о том, е да ли је кјериом источне цркве дозвољено, да са прииадником западне цркве у брак ступп. Оно је пнтање тек нза тога на површину избило, када је западиа црква од једннства коначно отступила. Ма да је у тај пар огорчење с обје сгране велико бпло, православна црква ипак није прибјегла репресалним мјерама, бар не у погледу склапања бракова са Латинима. Она их је додуше као отступнике и отпаднике од црквене заједнице, за шизматике сматрала, али својим зјернима није бранила, да са шизматицим I у брак ступају. Ово пак становиште цркве сасвијем је умјесно, јер је 72. правилом пето-шестог васељенског сабора, само са јеретицима забрањено у брак ступати. У осталом да је цркка западне хришћане одмах послије оцјепљења само шизматицима сматрала, и да брак са истима није забрањивала, доказује нам та околност, да општеважне овопредметне каноничне забране из тога доба нема, а напротив има довољчо примјера таковијех бракова из тога дпба. Тако се зна да је Хенрих I. отац Филииа, краљ француски ступио у брак са православном Аном шћерком рускога кнеза Јарослава. (1060.) 1 ) Биће да је овај случај изазвао ону еабрану руског митрополита Јовача П. (1080.—1088.) у његовим каноничним „отк-ћтм^-ма црЕЈорисцу Јакову, гдје стоји да „вв1даватБ дочереи благороднаго кнлзл за муж г в в-в народБ1, причагционцесн оир-ћсноков-в, недостоино, и весвма неприлично, ибо . . . подвергаеттЈ д^теи своих-в за такје браки церковнмчт. запреш, шјаугв" (сгрчког); 2 ) али иста забрана није имала нитп је могла имати општу важност, као што се то види из примјера Алексија 1Г. Комненовића, који се оженио са припадницом западне цркве Агницом, шћерком францускога краља Људевита VII. (1080.). Из двапаестог впјека зна се на примјер, да је Мануил I. Комненовић шмао за супругу Ирину (Верту), сестру њемачкога императора Конрада ПГ. (1143.); а књегињч Теодора, која је нз овога брака потекла, удала се за Балдуцна III., краља јерусалимског, (1167.) и т. д. 3 ) Зна се и за Белу II, краља маџарског (1131.—1141.), да му је супруга, Јелена, шћи великога жупана српског Уроша, православна Српкиња била; дочим је Ана, супруга српскога краља Уроша шћи Александра Басарабе, бнла припадннца западне цркве, рођака Бал^уинова. Иста је доцније примила православље и добила име: Јелена. 4 ) — Император византијски Михајло Палеолог дао је своју шћер за снна татарскога кнеза, н ту је брачну незу њекп архимапдрит благословио. 5 ) Ј ) ТТечаевЂ: Иракг. руков. 240. 2 ) М ГорчаковЂ: (V) таинћ супружеотва. 156. 3 ј 21П8тапп: ЕћегесМ. 534. 536. 4 ) Летоиис Мат. Сри. књ. 210. стр. 115. б ) Нечаевт,; Практ. руковод. 240.