Источник

Стр. 134

Вр. 6.

гдје за многога један часак само значи у будућпости његовој вјечност, хоћу да вам говорим о св. цркви и православљу, желећи вам 1. разјаснити, загато је Господ цркву и православље у њој основао; и 2. доказати потребу свакога човјека, да буде члдн те цркве, ако хоће да се спасе. Дакле: У име Оца и Сина и Светога Духа! I. Богу љубазни! Још при створењу свијета Богу се извољело створити на свијету разумне и слободне духовне створове, који ће моћи духом својим са Богом опћити. ГГремилостивом Творцу је мило било, да га живи људи хвале и величају за доброчинства ЕБегова, па им је створио лијеп и красан рај, камо је увео прве луде предавши им сву власт над земљом. Дао им је богату природу са свима њеним чарима, да је уживају. Пружао им је свемоћну своју руку, а од људи је захтјевао, да га хвале и в^личају, да му служе и буду му послушни, и у том нађу своје лијепо уживање. То служење човјека Богу зове се прва црква, цр/сва у рају Но несрећним искушењем први људи не употребише слободу на корист, но на штету своју. Нанш прародитељи сагријешише, падоше у гријех, за којим су по саме њих, а и по нас све као потомство њихово насгупиле страшне и ужасне погаљеднце: губитак блаженства рајског, поврједа тјелесне и духовне природе и проклетстко за непослушност и уврједу, коју су први људи Богу нанијели. Страшно је то са висине пасти у као, са господства и сјаја у таму. Негдашњи господар природе сад је се боји, јер му је грозна и непослушна. Али избезумљеном роду човјечјем Бог је ипак био милостив. Одјекнуле су утјешне ријечи првога јеванђеља ГБегова, да ~&е потомак женич сатрши главу змијипу. 1 ) И од тада настаје црква ван раја, у којој се хранила и чувала вјера у Бога и вјера и нада на обећанога Спаситеља. Између свију нашао је велику милост пред Богом вјерни и послушни Аврам, који је и оца и дом његов невјернички оставио, и преселио се у далеку земљу, само да очува чисту вјеру у правога Бога и Спаситеља свијета. И у његову племепу чува Бог и храни цркву и вјеру, цркву старо-завјетну , којој је Богои з(дахнути Мојсије по откривењу Божјем дао сталан спољашњи облик. Кроз ту цркву старо-завјетну снасавао се изабрани народ исраиљски, а преко њега и проповијеђу његовом и други народи на земљи пјером у обећанога Месију, који ће доћи. И кад се испунила пуноћа времена, згда пргиде копчипа л г \\та, иосла Бог сипа својега јединороднога... да искуии

9 Мојс. 3, 15.