Источник
Вр. 6к
ИСТОЧНИК
Стр. 1бб
оне, који су под затсоном, да иримимо посињчшшво. 1 ) Кад је род .људегси у гријеху већ огрезао био, кад се у свијету чуо само плач и вапај за спасешем, кад ]е сваки упирао очи на будућност измучен и ожалошћен у тешкој и јадној прошлости — тада се извољело Господу Вогу послати Сина свога, обећанога још у рају Спаситеља. 0, дивнога чуда и милосрђа Божја! Обећање Вожје испунило се, и грјешни род л>удски избавио се од гријеха и злих му пошљедица. Јер бадава се род људски трудио и мучио кроз толике вијекове, да заглади првородни гријех и да задовољи тешко увријеђену правду Божју — није то могао. Мале и ништавне су биле жртве људске^ првине плодова и рода не имађаху праву вриједност, узалуд су људи и сами себе на жртву спаљивали, уврједа опа у рају била је тако велика, да је човјек мали био, да задовољи правди Вожјој и даде чисту и еквивалентну сатисфакцију за уврједу ону. Зато је требао и Бог и Човјек. И по превјечном савјету Вожанском сишао је Син Вожји с неба на земљу, слово Вожје — ријеч — посшаде тијело и усели се у нас, пуно благодати и истине. 2 ) И принесавши сам себе па крст за гријехе свију нас задовољпо је Христос хтравди Божјој и помирио нас је са Богом учинивши нас поново синовима Божјим, јер који га иримише^ даде им власт, да буду синови Божји, који вјерују у име његово. 3 ) Но није било доста само то. Ваљало је људе очистити од гријеха и штетних му пошљедица, ваљало је успоставити затровану природу његову, која је под теретом гријеха стењала. Зато Господ Исус оснива цркву своју, меће у њу благодат своју кроз свето тајне и кроз св. Духа оживљује и очишћава људе од сваке нечистоте тјелесне и духовне. Доласком дакле Сина Божјега настаје ново вријеме. Крсним мукама својим и праведничком смрћу својом, трЈДневнии васкресењем, вазнесењем^ пошиљањем Духа Светога и благодати своје Христос је основао нову цркву своју, цркву новозавјетну , за коју је рекао, да јо) ни врата иаклена одољети не ^е. 4 ) Доласком његовим настало је вријеме благодати и усиновљења, као што говори св. апостол Павле сваком од нас: Сад веЛ нијеси роб, него син, а ако си син, и нашљедник си Божји кроз Исуса Хрисша. 5 ) Да ли ово за све људе говори св. апостол? Не! Који га иримише, даде им власш, да буду синови Божји, који вјерују у име његово. е ) Као што се у рајској цркви тражило да буду свети живо») Гал. 4, 4, 5. ») Јов. 1, 14. ») Јов. 1, 12. *) Мат. 16, 18. ') Гал. 4, 7. ') Јов. 1, 12.