Источник

иеточник

Стр. 123

казну свргнућа, а вијерни који у такво сажиће ступа, има бити одлучен. Брак са јеретицима забрањен је; ако се ипак склопи, не вриједи. Са шизматицима — пошто изријечне забране нема — дозвољено је у брак ступити, али само по снисходљивости цркве, и под условом, да дјеца припадну православној вјери. Специјално са римокатолицима и протестантима — осим Истока — допуштају се бракови у свима помјесним црквама, које су у иновјерној држави. Ну та толеранција није из саме цркве потекла, већ је дошла споља, изван цркве, која не мијења, нити може мијењати свога учен.а, односно мишљење о припадницима поменутих вјерскнх задруга. И кад трпи такве бракове, она то чини највише због тога, што је увјерена, да ће молећи се сваким даном за соединен'1'е в4рБ1, и о соединенп! ис & хб дочекати то сједињење у Духу ПравОСЛЕВЉа. Као што је поменуто, на Истоку, ма да је црква не само у инонјерној, већ чак у нехришћаиској држави, такозване толерчицпје немн. Брак са римокатолицима исто као и са протестантима у опће је забрањен са разлога, што је црква таквој брачној заједници протквна као што се то јасно види из 72. правила трулскога сабора. У црквама, које су у православнпм државама није свуда једнака пракса. Једнакост је у опгатој дозволи, али је разлика у извађању. Тако у Србији, у прва времена автокефалности цркве био је мјешовити брак забрањен, као што се то види из 82. чланка Душановог законика: ,,И ако се иаиде полВв^рБЦБ оузмг. хр1ст1ав1ц8, ако Взлгоби да се крвсти оу Хр1СТ1аивство; ако ли се не крБСти, да м8 се оузм^ жена и д^ца и да имб даа д-ћлБ штб коукне, а ц ? нб да се иждене" 1 ) Ова забрана важила је ч доцније, када је српска држава изгубила своју политичку самосталпост, и тек послије, ослобођења издчло је државио законодавство дозволу, да правзславни вјерни са римокатолицима и протестантима у брак ступати могу. Разумије се, да је имало законодавство обзира на православну — владајућу вјеру, те је мјешовите бракове сходно одредбама напријед поменутог руског синода од 1719. од тога условило, да брак благосиља православни свештеник, и да подмладак припадне православној цркви, која је у бракоразводним парницама надлежна. Ово је расположење донесено уз претходно саслушање сабора архијерејског и уз саизвољење истог, ушљед чега добило је силу номоканона. Издато је 9. септ. 1853. У Црној Гори допуштени су мјешовити бракови са иновјернима хришћанима тек од најновијега доба. ') С. Новаковић; Законик С. Душана. Стр. 24.