Источник

Стр. 124

ИСТОЧТТИК

Бр. 6.

У Грчкој су такође тек од XIX. вијека почевгаи дозиољени. Управо било је и дотле случајева, а нарочито од рата за ослобођење. — Дана 10. августа 1861. добио је највпшу санкцију закоп о мјешовитим браковима, којега је државиа вдаст бев сутицаја надлежне црквене власти донијела. Ма да је тим законом пранославиа вјера потпуно заштићена била, ипак су архијереји отачанске цркве устали против њега наглашујући да је држава ненадлежна такви закон донијети. Протест је успио у толнко, што је поменути закоп новим законом од 23. октобра 1861. годиие број (64.) ваи крјепости стављен. Међутим тај нови закон 1. својим чланком ипак допушта мјешовите бракове са инославиим хришћанима уз напзмјеиу, да се такви бракови само обзиром на постојеће норме православие цркве могу склопити, 1 ) одакле излази, да се за сваги мјешовити браге има архијерејска дозвола тражити. У Румунској до сједињеља Молдавије и Влагаке (18.09.) важилн су општи прописи и пракса источне цркве. Ну од како је и румунска црква постала автокефална, уз архијерејску диспензацију и уз превагу православне стране допушта се склапање смијешаних бракова. У Бугарској, пошто њена црквена самосталност још ппје призиата, ваља да важи пракса цариградске црквене области. У Русији, као н1то је напријед речено, из државних интересл допустио је збор архијереја ]ош 1719. односно 23. јуна 1721. да се мјешовити бракови склапају. Међутим дозвола светога синоца иде потпуно у прилог православља, тако да је интерес цркве најтачније очуван. 18. авг. 1721. издао је св синод „послаше кт> пранославнвш -б о безпреплтственном-в ихт> вступлегпи в-б бракђ с г х> инов^рцами" у којој посланици вели, да брак вјернога мужа са женом инопјерном није сам по себи нечист, или богумрзак; и ако црква такви брак и забрањује, не забрањује га безусловно, као да би сам собом био против закова, већ га забрањује, да би спречио очајне пошљедмце, које такви брак пратити могу, а нарочито, да би спречио могућност, да се вјерни не обрати „злов^рпо нев4рпаго или инов^ћрнаго своего подружш." 2 ) Исти је закон потврдио и цар Никола I. указом од 20. августа 1831. — Примјетити се мора, да допугатајући бракове са иновјерцмма црква у Русији одлучно забрањује брак са расколницима. У Карловачкој митрополији црква је била увијек пасивна. Ма да је њен положај разним привилегијама нормиран био, историја доказује, колику је борбу црква морала издржати са владајућом вјером

2ћ1зтапп : ЕћегееМ 558. *) Нечаевх: Практич. руковод ддл свашенносл. 240.