Источник

Бр. 8

ИСТОЧНИК

Стр. 185

објашњује простим обсјењивањем и пријезаром са стране медијума. 1 ) Биљежећи на осноку личних оаажања и туђих свједоџаба неколико случајева такове пријеваре, који се истичу, Карпентер објашшује најпростије феномене спирнтизма физиолошким принципом „дјеловања идеја на кретање." Мпцање предмета, ако се на њих руке метну, лако се објашњава по његовом мишљењу рефлективним дјеловањем мозга у глави и несвојевољним мишпћпим кретањима руку, која се покоравају утјецају идеје, која влада у уму. Идеја доводи у мицање мускуле или мишиће, а напето стање њнхово помаже томе мицању. Ово прелази на сто и производи слична колебања, која потјечу једпно из несвјесног мишићног дјеловања оних, који покус чине. На овај начин пише оловка, која је утврђена за ножицу стола или која је у руци медијума. За потврду своје мисли Карпентер се позивље на то, што обично духови не пишу, ако медијум није писмен, а написанн одговори обично одговарају познању онога, који пита. Неочекивани одговори потпуно се објашњују бесвјесном работом ума са заборављеним преставама; она баш и даје правац мишићиом дјеловању, које иише писмо. Тај у пола свјесни процес писања под упливом непознавања са субјективном основом појаве, обично се узимље за чудесно дјеловање духа. На тај начин што је реалнога у области спиритизма, то се по убјеђењу Карпентеровом, потпуно тумачи принципима физиологије и психологије, а остало је продукат нли растројенога уображења учасника сеансе, или вјеште пријеваре медијума. (Наставиће се.]

Књитћевне оцјене и прикази. 2иг ЕпШекипјг$јге$сМсћи Јег К1гскеп$1аУ1$сћен Бргаске уоп Уа4г081ау Ја§1б, ту|гк1. МЈ^Не^е с!ег ка1з. Акаа. с1ег \У18зеп8оћаЛеп. ЛУ^еп 1900. 1п Соттјввјоп Беј Саг1 СгегоУз 8о1т. 4° I, НаН(;е стр. 88. II. На1Ле стр. 96. И ако мало касно, држимо ипак да ће бити од интереса по читаоце „Источника" ако их упознамо са резултатима пеликога. дјела знаменитога слависте проф. В. Јагића. У том дјелу латио се Јагнћ да ријеши велико питање о поријеклу и домовини црквенословенскога језика, којн трудом солуиске браће ап. Ћирила и Методија постаде и литерарним језиком у Срба, Бугара и Руса током средњега вијека. Пнтање о поријеклу црквеноеловенскога језика н двоструком словенском писму глаголици и ћирилици толико је старо колико п историја словенске филологије. Већ први заснивачи славиетике као Добнер, Добровски и Копитар истакнуше ова питања, а за њима се јављаху и други, који са више мање умјетности

1 ) Сличан случај пријеваре десио се прије кратког времена у Берлину, што га је починила спиритисткиња Ана Роте. II р. ур.