Источник

Стр. 186

ИСТОЧНИК

Бр 8

и проницавости рјешаваху та спорна питања. Током времена придолазила је нова грађа за оцјену дјелања словенских апостола (истакнућемо на овом мјеету само панонске легенде, откривене иоловином XIX. вијека) а постепено све се темељитије изучавалд преостали црквенословенски споменици п данашњи словенски дијалекти. Сав та] напоран и интензиван рад приводио је све ближе нстини. Знаменита учешћа у овоме раду има славни академнк Јагић, који ево већ више деценија припомаисе подизању велике словенеке научне зграде, издавши и освијетливши најзнаменитије црквенословенске споменике. Сто година након заснивања словенске филологије даје ■ нам у овој радњи преглед и критику рада словенских научника о животу слов. апостола, домовини црквенословенскога језика и словенскога писма, а што је најглавније и своје рођене резултате о овијем спорним питањима. Мишљење Јагићево је резултат данашње науке и ми ћемо се у овом приказу осврнути на живот и рад словенских апостола онако како га је Јагић нацртао, остављајући на страну развој њеких важних питања словенске филологије, пошто су далеко од круга наших читалаца. Првп дио Јагићеве радње бави се поглавито о животу и дјелу словенских апостола, јер се без тачнога познавања њихова рада не може ријешити ни питање о поријеклу црквенословенскога језика. Половином IX. вијека иетиче ее у Моравској држави енергични кнез Ростислав, кроз чију се владавину провлачи као црвена шр тенденција да се осигура од франачке превласти. Војна Лудвига Њемачког 8бр.. да га потчпни • • својој власти, оста без успјеха. Да би се осигурао од франачке превдасти и у / црквеном погледу, обрати се кнез Ростислав византијском цару Михајлу Ш. с молбом, да му пошље учитеље који ће моравском народу проповиједати слово божје словенским језиком. Византијски цар намијени ову задаћу Константину и брату му Методију, родом из Солуна, који знађаху словенски језик. Константин се још у Цариграду даде на посао око састављања словенске азбуке п отпоче са пријеводом јевавђељских лекција (посланпца) на словенски језик Са овијем првим и главним почецима јавише се оба мпсијонара у Моравској око 863. У то вријеме Моравци прнпадајућп у погледу језика чехословачкој групи, могаху без муке разумјети слово божје на оном словенском дијалекту, на који су св. браћа отпочела преводити црквене књиге, пошто у то доба још не 1'јеху велике дпјалектичке разлике између сјеверозападнвх слов. дијалеката и јужних. С тога дакле и бјеше огроман успјех светих аиостола. Главну пажњу обратише они даљему превођењу светих црквених књига и спремању ученика за проповиједање слова божјега. Радећи тако опазише, да ће њихов посао бити потпуно крунисан успјехом ако положе чврст основ црквеној организацији. У ту сврху кренуше се св браћа у Рим, иоведавши собои и ученике, како би их ондје посветили за свештенике На својему путу задржаше се они код панонскога кнеза Коцеља око Блатнога Језера, те и овај прихвати словенску службу, ослоб дивши тако своју кнежевину испод утјецаја салцбуршког бискупа. Стигавши у Рпм, бјеху слов. учитељи љубазно примљени од нашљедника папе Нпколе, Адријана П. и добише о обрење да могу служити словенским језиком. 1 ) Но на брзо за тпјем разболи се Констаншн у Риму, те постригавши се пред смрт и добивши име Ђнрнл, премину и бн ондје погребен. ') У новије вријеме иокушали су Нијемци проФ Фридрих и 1Јг Оое1х дч негирају ово, поричући ово свједочанетво словенских легенди и вјероватност паоске буле од 869. но Јагић јв њихове разлоге одбио с чувим нравом.