Источник

Стр. 174

источиик

Бр. 8.

црква у Русији и у Србији, као што је иаирнјед наведено, тражи реверз од онијех, који са православнима у мјегаовити брак ступају да ће пристати на надлежност православног духовиог суда за рјешавање евентуалних спорова. Но у колигсо и пристаие иновјерац на ту надлежност, ми смо тога мишљоњп, да је то више идеални, него ли стварни пристанак, јер ни једпа цргсва нема власти да ииовјерца осим спољашњег респектовања на ишта друго притегне. Једино је, што црква према иновјерцу учиннти може, забрана за нстог, да са иравославном особом у брак ступити може; но и та је забрана релативна, јер се то иновјерцу може ускратити само за православни храм и обред, а никако и за иновјевни молнтвени дом ч пачин вјенчаља уз испуњен е обвеза те иновјерне вјероисповиједн. У кратко даклем православна црква надлежиа је за рјешавање бракоразводних спорова измеЗ^у православних и ииовјериих супружника — без обзира на то, гдје и каквим је обредом брак склопљен, али с тим ограннчењем да поступак само на жалбу православне странке може покренути и да је њеном суду само православна брачна страна потчињена. < Ово је питање нарочито у новије доба и државна власг понајвигае у неправославним државама нормирала. Тако је на примјер 8 септембра 1856. за Аустрију изагаао царски патент, који тумачећи женидбени закон, вели, да су осим римокатоличке (која брак не разводи, а за коју је нарочнта норма у женидбеном закону) све вјероисповије^и овлаштене, да за своје припаднике — по прописима и правним сбичајима својим — разводе мјешовите бракове. Римокатоличка црква се томе наређењу противила и противи, 1 ) јер је та норма за њу у толико неповољва, што се њени припадници испод претјеране јој строгости у бракоразводннм парницама, прелазом у другу коју вјеру могу извући. Она није престала тражити измјену тога закона или бар такву допуну његову —- да се §§. 56. и 57. женидбеног закона, по којима се брак неможе развести, ако је у вријеме склапања ма и једна странка римокатолицизму прнпадала — и на некатолике протегну, које ти параграфи у смпслу позиваног царског патента не пријече, да и такве мјешовите бракове разводе, који су н. пр. у римокатоличкој цркви између два римокатолика склопл>ени, па су доцнијим вјерским прелазом једне странке мјешовити постали. Римокатолици доказују, да је такав брак неразрјешив већ по изријечном слову позпваног закопа; но да немају право, најјасиије се види отуд, ') Биди в. пр. чланак Дра Е. Ве!ај а ,,Ба Н шо^п ро гакопи ^гско18(оспе коп2184ог1је гаггјеб1та1Ј уеа ка1оПске 4еп1(1ђе?" који је изашао 16. студенога 1899. у 46. броју Ка^оНскоа; 1.181а у Загребу.