Источник

Бр. 9.

ИСТОЧНИК

Стр. 211

Слава: 0, како се у тебе утајила бездан доброте, потајно рече Господ матери : извољео сам умријети, пошто хоћу сгворење моје да спасем; али ћу и ускрснути, и тебе ћу прославити као Бог неба п земље. И сада: Пјеваћу милосрђе Твоје човјекољупче, и клањаћу се богатству милости Твоје, Господару: јер си, — рад да спаееш саздање Твоје, — смрт претрпео, рече ЕГречиста; но васкрсењем Твојим Спаситељу, смплуј нам се свпма. * * * Канон овај, који је у народу познат под именом „ плач Матере Божије", по правилу имао би се појати или читати на повечерју и то одмах послије вечерња великог петка. Но у многим — нарочито већим црквама — повечерје се ово свршује одијељено од вечерња обично кад падне мрак на з мљу и на њему се поје овај заиста умилителни канон. Поје се он од првих појаца и то неким нарочитим шестим гласом. Тако повечерје с овим каноном сачињава као неки засебан богослужбени чин на велики петак. Канон овај, у ком је тако јасно и вјерно бираним ријечима и изразима изражена њежна материнска љубав, голема туга и жалост, срцераздирући јаук, лелек и нарицање Пречисте Дјеве. за Јединцем Својим, — Кога^она назива Сином, Богом, Господом, Господарем, Творцем, човјекољупцем, надом, радошћ^, весељем, чедом, животом, свјетлошћу и сунцем Својим, а Себе снисходљиво службеницом Његовом зове, спјевао је умни Симеон логотет. Овај црквени пјесмопјевац познат је у црквеној литератури под именом Симеона метасрраста. Симеон је у своје доба то јест у IX. вијеку заузимдо врло важно мјесто логотета и првог тајника на царском двору. Уза то је он био потајни подвижник и као такав писао животе неким светима. Умрво је око 940. год. Сем горњега канона написао је неке тропаре и стихире, па канон Марији египатској, који се налази у грчким минејима (1. априла). Писао је и молитве у стиховима и то: молитве пред причешћем: „бдиш чнгтми и штл^ннми Гожоди"... и „'Глкш нл [тришно/и-Е Ткоелгк"... и молитву у четир стиха: „Еоготкорли^м кро(и". . па благодарствене стихове послије св. причешћа, те молитву св. Богородици (налази се само у грчким службеним књигама) и најпослије Синаксар на распеће Господње у стиховима. Симеон према свом скромном раду на пољу црквенога пјесништва спада у нижи ред црквених пјесника. Лазар Богдановић, парох осјечкп (Сријем.)

Исказ о стању мировинског фонда ва издржавање удовица и сирочади срн.-прав. свештенства босанско-херцеговачких епархија. а) Тодина 1900. Број чланова: 178. Стање благајнице пеИо: 25.158 круна 26 потура. Број породица које мировину примају: 5.