Источник

Стр. 200

ИСТОЧНИК

Бр. 9.

(Јов. IV. 35.) Ријечи етс „још" и -Џт\ „већ" јасио свједоче, да то није казано онако тек од ока, неро је баш заиста одре^ено вријеме изречено. Жетва се пак у Јудеја почињада 16. Нисана уз свјечано жртвовање „Хомера" освећеног снопа; кад бројимо у напријед четир мјесеца, долазимо у простим годинама до мјесеца Кисљев, а у прнјеступним до Тебета; 782. година је пак била пријеступна, дакле онда смо у мјесецу Тебету. Празник освећења је већ прошао, дакле прије Пасхе 782. год. није било другог празника осим Пурнма, који су те године празновали Јудеји 14 дана другога Адара са једшш мјесецом прије Пасхе. То је тај празннк којег Јован спомиње у петој глави. И заиста у VI. гл. 4 ст. говорећн о повратку Христовом у Галилеју, послије пута му на празник Пурим вели: „а бијаше близу Пасха." Они, који хоће да у овом празнику свакако виде Пасху, тврде нешто невјероватно. Како Исус идуће Пасхе није ишао у Јерусалим него је остао у Јерусалиму и како се по св. Јовану (VII. 2.) тек о празнику сјеница вратно у Јудеју, то би онда моули извести нз тога, да Исус за свога јавног дјелања, није био у Јерусалиму годину и по дана. Кад сравнимо н упореднмо четврто Еванђеље са три синоптичка ЕванЈјеља, доћи ћемо до истог резултата. Путовање Исусово у Галилеју, које спомиње Јован у VI. гл. 1 стиху, одговара повратку у Галилеју, које спомнњу Матеј (IV. 12.) Марко (VI. 1.) и Лука (IV. 14). Цио сннхронизам Еванђеља састоји се из ове прибиљежбе. Кад би хтјели да вндимо у безименом празнику, који се спомиње у V. глави, Пасху, онда бн оборили цно овај синхронизам. Јер заиста, како Јован у 4. стнху VI. главе спомиње једну другу Пасху, то би онда већ двнје године протекло од кад је Христос почео свој јавни рад, а синоптичари рачунају само једну. Док у противном случају, ако узмемо да је то био празннк Пурим, све се слаже. Синоптичари спомињу како су апостоли, послије повратка Христовог у Галилеју, тргали класје и јели, а то свакако претпоставља блискост Пасхе, мјесец Нисан, као што Јован јасно и каже: „приближивала се Пасха" (VI. 4.). Наиошљетку ако је Христос умрво на крсту 15. Нисана 7«3. године у петак, као што ћемо доказати, онда је немогуће, да у празнику, који се спомиње у V. глави, видимо други који осим Пурима. Заиста ону Пасху, која се за јавног живота Христова, спомиње у П. гл. 13. стиху, морамо метнути у 781. годину. Друга Пасха 782. године спомиње се у VI. гл. 4. стиху. Дакле у петој глави споменути