Источник

Стр 220

ИСТОЧПИК

Бр. 10

ријеч агапа означава љубав. Наше вечере проведе се благочестиво, на п>има је све благообразно и не дозвољнва се какво беспосличење и безакоше. Разговори се воде меЈју вијерпима — сакЈпљенпм понајвише таковима, који само о Богу говоре. Вечере се почињу п свршавају вазда са молитвом". Слично свједочапству Тертулијанову, налазимо и код Климента Александријског. Поредак при свргаавању агапа био је по скједочанству отаца црквених овај: У назначено од епископа вријеие хришћани су се сакупљали на опредјељено мјесто, гдје се је припашала молитва и прале руке. Богаташи су подмиривали сиротињу са јелом и пићем. Истина, у неким мјестима, како тврди М. Феникс, пиће се сасвијем забрањивало. Прп јелу п пићу пазпло се нарочито на умјереност. Послпје софре било је читање св. Писма, жптија мученика, извијешћа од дру1'их цркава, послаинце појединих епископа и претставника и,рквених. Таким начином одржавала се свеза међу хришћанским општинама у вријеме гоњења од стране спољашњих иупутрашњих непријатеља хришћанства. При крају скупљана је милостиња у корист у^овица, сиротиње, болесника, заробљеника и осталих. Сабрана мило^иња предавана је на руксвање предсједнику агапе. За предсједнике агапе ш-Нииом' су бирани еиискои, презвитор па и ђакони. Ђаконе, као што видимо нз Дјела анос. (VI. -— 1 — 6) у почетку хришћанства, постављали су сами апостоли за предсједнике агапа. Но у потоња времена опа дужност прешла је била у руке црквених поглавица. 0 томе имамо више свједочанстава у историји цркве. Тако н. пр. св. Игњатије Богоносац каже: „безаконлто је свршавати жртву приношења и чинити вечере љубави без епнскопа". Дагсле, могуће је тврдчти, да су епископи предсједавали на вечерама у вријеме Игњатија Богоносца. По тврђен у Тертулијанову, на агапама предсједавали су „старци" т. ј. еппскопи или пресвитери. На агапама су учествовали сви, који су били позиати цркви својим богоугодпим животом и који су могли навести јака свједочанства о своме понашању. Нпјесу се припуштали људи, којп су били недостојни хришћанског имена, блу/ници, злочинци, пијанице, па шта више ни покајници ни оглашени, јер су ови, по ријечима Августина, недостојни царства Божјег. Религиозна особеност агапа састојала се у томе, што су оне бнле у вези са Богослужењем, а нарочито са јевхаристијом. Ово видимо из ријечи Златоустога: „Вијерни послије богослужења нијесу се разилазпли, него су постапљали опште трпезе у самој цркви, гдје је свршена св. литургија".