Источник

Бр. 10.

ИОТОЧНИК

Стр. 225

сиротиње и богаташа стога, што су они сви дјеца једнога Оца. Јосиф Флавије опет свједочи, да се је за ове трпезе скупљало вијерних у врло ограниченом броју, обично 10—20 душа. При крају вечере ломљен је хљеб за све присутне и носила се по реду чаша с вином, затијем је начелник софре приносио молитву захвалности Богу, К0 ЈУ С У сви присутни гласно пратили. По свршетку вечере сакупљен је новац у збору присутних у кориет синагоге и сиротиње. Овакове трпезе држане су обично у даие суботне. Прво мјесто међу њима заузимала је „трпеза пасхална" те са овом пошљедњом и стоје у најтјешњој вези агапе или вечере љубави хришћанске. Као веза изме^у агапа и пасхалннх трпеза послужила је тајна вечера, која је положила основ светој јевхаристији и агапама хришћанским. Агапе с.у имале опћи карактер у хришћанству, одликујући се од јеврејских зборова и пировања. Тако с пуним правом можемо тврднти, да су агапе само спољашњим видом наличнле на јудејско пировање, но ио унутрашњем своме духу и сврси оне су биле појавом чисто хришћанском. •* џ 0 агапама прво свједочанство налазимо у књизи „Дјела Апостолских" гдје се каже: . . . кси же к-^рокакшУи ккбп^к, и ил!а\8 кса СС'сиЈ,а. И гтлждмТа и илгкмУл иродлА\8, и рлздлА\8 ксклА г к, диј ,| кто трегчокашс. 11о кса же дми терм/мц« едмнод$шиц> к г к церкки, и ло<И/АШ,е ио долнудгк )(/гкк г к, пр?и<илх8 мнш,8 к-к радости и к^к простот-к сердцл, \ кллаш ,( Богл." — (Гл. 2. стр. 44—46.). Из овога се види ; да све што су имали, било је опће, и према томе, можемо казати да су и трпезе у свему заједничке биле. У посланици 1-вој Коринћ. (гл. 11. стр. 20.—21.) ап. Павле говори: „ . . . ()\'одаш,к1Л1са оуки> кл/ит*. кквп ^к, и-кстк Господск8к> кечсрк* Тлсти: кТиждо ко скок> кечерк* прсдклрАгг -к к-к сн -кдснТе, и ок - к оувш ллчетт4, окт>. же оупиклетсА." Сагласно тумачењу св. отаца о агапама, налазимо ми спомена из дотичннх мјеста и о неким нередима, који су се догађали приликом држања вечера љубави. Нереди ти саетојали су се у томе, што су хришћани јели на вечерама љубави одијељено — сваки за се. Вогати су се често опијали, а сиротиња је гладовала. У посланици ап. Петра и посл. Јуднној налази се очигледно указивање на вечере љубави (агапе) у Хришћанству. Свједочанства отаца налазнмо понајвише код Тертулијана Плинија, Кипријана Картаг., Августина, Златоустога и др. Особито се потанко налази у Тертулијана. Он говори; „Наша вечера самим називом (ауаотј — љубав) показује на уза]амну љубав, стога, што сама