Источник

Бр. 10.

источник

Стр. 231

У стирим руским Требницима забиљежено је: „и примивши (свештеник) топла воска залијеии у њега одрезаие власи и похрашт их у стјену црквену, ако је црква од ка. епа, ако ли није, закопа власн у земљу." 1 ) То потврђује и НегВег$1ет у својим записима: „5асегс1о* е&ш сарјПоз аћсшсШ, еобсрге сегае е1Јаш Јп1г1са1, е1 !п 1етр1о 1осо сег1;о герот!." 2 ) Оваких нота нећемо наћи у споменицима грчке цркве. Пвтар Могила објашњава ствар овако: „Да пострижене власи закуцавају у пукотине храма или закопају у земљу, такова правила нема у грчким Требницима, у славенским пак таково је правило постављено, по моме мишљењу ради тога, да светиња, као што је јелеј оглашених и миро, а тако и вода која остаје на мокрим власима дјетета, не би пала на земљу и тиме оскврнила се." Према реепектовању споменуте светиње, нису ни грчки споменици могли остати сасвим пндиферентни. Ту ее истиче одредба, по којој свеш геник предаје власи или куму {*<*■<■ 8 ! Љоа'.у осохх гф ^або^ф 8 ) или пх сам похрањује на осввЛеном мјесту ^ Егрф т Ф тјоту . 4 ) * Данашња пракса православне цркве у томе иитању ослања се потпуко на постављено правило у древности. Готово . сви прпзнати руски пасторалиете сматрају као најправилиији начин иохрањивања постриженнх в ласи крштеиога, када свегатеник власи те предаје куму, а овај их прима и приљепљује на парче умекшанога воска, па онда спушта у воду крстионице, или када то чини, мјесто кума, сам свештеник 5 ) Посве је неумјесно и неоправдано, што неки свештеници похрањују власи крштенога бнло у књизи, којом се при крштењу служе, било у сасуду за јелеј и св. миро, било ма гдје, а не мећу их у воду крстионице. Кардиналан дакле разлог за усиојење истакиутога правила лежи у великој опрезности код излијевања и спремања освећене воде послнје св. крштења. Правило 199. номогсанона наређује: „Такожде паки дд ил1дши нное лгксто мемопицае.иое, на А зл Ј ан У е еелик Т а лг Т лс/ ИУ онма, Лстдггсд Ш крнм ,бмТА, сгдл крсш,а'ш1И д^тшце: ико келикаА естк агТлс ;ид." Теко и Симвон Солунски , у свом трактату „<1е 8асгашеп1;18", изреком каже, да је таква вода једнако достојна поштовања као и богојављенска, јер је у њој потопљен гријех и саздан нови човјек, јер је А ) Требн. ркп. Солов. библ. n1*. 1085. л. 182; N1-. 1090. л. 216, 217; №. 1091. л. 146; 1Чг. 1092 л. 15. об.; n1*, 1099. л. 35 об. ркп. м. Синод библ. №\ 310. л. 55.; n1'. 515. л. 183.; N14 898. л. 496. об.; ркп. Троиц. Серг. лаврм N1". 224. л. 130. об. 131. 2 ) Соттеп!;. ра^. 26. 3 ) Еб^оХоу. ркп. м. Синод. библ. Кг. 280. л. 98.; ркп. Севаст. собр. N1'. 472, л. 219. об. 4 ) 8утеоп. Тћ. Де 8асгат. (МЈ^п. Сиг8. сотр1е1;. 1. 155. ра^. 232.) 5 ) А. 0 Хоинацкш: Иракт. руков. длн свлцц служ. при совер. св. таин. Отд. III. § 18. стр. 51.; В. Михаиловскш, прот.; О свнт. таин. вт, прав. цер и обт> отнош. кт. нимт> правосл. стр. 21. § 26.; К. Николбскхи : Иособ. кт. изуч. уст. богосл. прав. цер. Стр. 641.; Н. СилБченковт.: Практ. руков. при отправ. приход. требт,. Стр. 33 ; С. В. Булгаковт.: Практ. руков. ктв совершен. богосл. прав. церкви. Стр. 108.