Источник

Отр. 232

ИСТОЧНИК

Бр 10.

сишао у њу Христос и веселио се пад тбом Дух свети, те иајпослије и за то, што је оиа примила у себе „ши радоканУА". ЧувствЈ дакле, побожности и уважеша према светој тајии крштења, налаже нам, да како воду послије крштења, тако и восак са постриженим и у воду спуштеним власима, склонимо на мјесто чисто, достојно , куда нв гази пога , као што су то крстионице у нашим црквама. 1 )

О исповиједању вјере блаЉенога Марка, митрополита ефескога. (Свршетак.) Ако у опће својство разлике треба да се односи ка ономе, од кога оно служи својством разлике, то Дух светп нема други одношај ка Сину, но тај, да се са Сином познаје, једпако и ка Оцу не инп, но тај, да од ГБега позајмљује биће. На тај начгш Дух свети не происходи од Сина (е% тоО тоО), и не прима од Сина би||р; У противном случају, шта би прајечило говорити: Дух свеши исходи кроз.-Оџна (б^ и!о0) у оиом истом смислу, као што се говори кроз Сина всл шш Али пошљедње говори се, и предлог (кроз)Ту овом случају ставља се мјесто предлога еос (од); а прво никада, нико и нигдје не ће наћи, да се тако говорило, осим при ријечи: Отац, него свугдје се чита од Оца кроз Сина (ех латрод бс' и!&0), а по овоме нема никакве невоље усвајати Сину узрочност у одношају ка Духу. По томе, без сумње, и израз од Сина (е^ о!о0) нигдје се не срета, него се одлучоо баш одбацује. А. што се тиче ријечи западних учитеља, у којима се као да приписује Спну почетак бића (аМос) Духа, то ја не позпајем овпх ријечи, јер не беху превађане иикада иа наш језик и на васељепским саборима нису утмрђене ]>ијечи те; сдруге стране и ие примам их, будућп сам увјерен, да су оне или изопачене или лажие. А увјерен сам у овом, оеим многих других случајева, и из читања књиге, коју донијеше јуче и даиас у јутро, која садржи у себи одређења седмога васељенскога сабора, са додатком к символу (и Сина). — Присутпи знају каквом стиду пзлагаху се, кад су читали; јер Оци они не писаху ништа противнога васељенским саборима и у опште примљепим од њих догматима, ништа несагласно с источним учитељима, као што се то види из њихових, других, многих дјела. По овоме и ја такове опасне ријечи, одиосно происхођења светога Духа, одбацујем и, сагласпо с Дамаскпном не говорим: Дух свети исходи од Сина оЕоО) ма да ко други *) Отв^ти Петра ХартоФвлакоа вт, 26ут. V.