Источник

Стр 234

ИСТОЧНИК

Бр 10

ма што неиисано, кад Госиод наш Исус Христос говори: Окцм ,иоа гласл моеги> сл$шак>т г к, по ч&кдс/ип* же не нд8 г г к, нс к'кжат г к С? тгш, /лки> не знан^ттх ч^жддго гллсл; и у посланици к монасима: оие, куји иретстављају да исиовијвдају свету вјеру, а међу гпим опЛе с онима, који мудрују иначе, ако иослијв савјетовања нв иоираве се, не само да оуду одлучвни, него и браЛом да се не називају; и Игњатије Богоносац у писму ка Поликарпу Смпрнском: сваки који говори више (кара) од заиовјв^енога, све да би био достојан вјеровања, свв да би био то иостник, или дјевственик, чудотворац, или иророк, нека ти буде као вук у кожи овчијој, који мисли иогибао овцама. Али што много да говоримо? Сви учитељи црквепи, сви сабори и сва божанствена писма, савјетују нам да бјегамо од опих, који мудрују иначе и да се уда.љавамо од опћења њихова. По овоме, презревгаи све ово, хоћу ли ја ићи за онима, који, под изговором приткорнога мира ■ показују да имају јединство са онима, који кваре божанствени символ и примају Сипа даједруги пронзводитељ светога Духа? (ие говорпм сад,а о осталим бесмислицама, из којих и једпа била бп довољна за то, да се удаљавамо од њих). — Не допусти ми ово никада, Удјегаитељу благи. И не отступи од мене и од мојнх помисли, да у испоипједању твога учења и учења, задахпутих Тобом, блажених мужева, умрем као- очеви моји, и да изнесем отуда, 8ко не хнто друго, оно макар рецимо благочешће. У Ирпгу1902. Превео: Гр. А. Николић.

Ориси хришћанскога Љивота. од Епископа Висариона. (Чланци за народ). — Преводи протојереј Ј. Иетровић, кр. проф. и катихета у Загребу. [Наетавак.] Свекрве и невјеете. Раздор између свекрва и иевјеста обична је појава у породичном животу и узроком је великога нереда у породицама. Откуда долази та жалосна појава, позната код свију народа ? — Имати јасни појам о узроцима зла неопходио је стога, да се по том боље сазна, каква се средства могу употријебити против њега. Неријетко бива то зло пошљедицом тога, што невјеста долази у породицу усупрот вољи свекрвиној. Матере не пазе увијек на склопост сиповљеву код избора жене. Избор сина, на прпмјер, ппдне на једну, која се одликује личним својствима, а мати би хтјела, да узме